Očekuje se da će SAD odmah u sredu objaviti da će poslati teške tenkove u Ukrajinu, a Nemačka je odlučila da uradi isto, rekli su izvori, preokret za koji je Kijev rekao da će preoblikovati svoj rat sa Rusijom, izveštava Rojters.
Nekoliko sati pre nego što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u sredu napunio 45 godina, izvršio je pritisak na saveznike da krenu napred i da svojim snagama obezbede više od pet do 15 modernih tenkova.
„Diskusije se moraju završiti odlukama“, rekao je Zelenski u svom noćnom video obraćanju. „Odluke o stvarnom jačanju naše odbrane od terorista. Saveznici imaju potreban broj tenkova.“
Samo nekoliko dana nakon što se usprotivio zahtevima Kijeva, Vašington je bio spreman da započne proces koji bi na kraju poslao borbene tenkove M1 Abrams u Ukrajinu, rekla su dva američka zvaničnika Rojtersu u utorak. Treći zvaničnik je rekao da bi obaveza SAD mogla da iznosi oko 30 tenkova isporučenih u narednim mesecima.
U međuvremenu, nemački kancelar Olaf Šolc odlučio je da pošalje borbene tenkove Leopard 2 u Ukrajinu i dozvoli i drugim zemljama poput Poljske da to učine, izjavila su za Rojters dva izvora upoznata sa ovim pitanjem.
Časopis Spiegel, koji je prvi objavio tu vest, rekao je da Nemačka planira da isporuči najmanje jednu kompaniju tenkova Leopard 2 A6, koja se obično sastoji od 14 tenkova. Drugi saveznici, na primer u Skandinaviji, nameravaju da zajedno sa Nemačkom isporuče svoje tenkove Leopard Kijevu, piše časopis.
Iako nije bilo zvanične potvrde iz Berlina ili Vašingtona, zvaničnici u Kijevu su pozdravili ono što su rekli da je potencijalna promena na bojnom polju u ratu koji je sada star 11 meseci – čak i ako su glasine o broju tenkova ispod njihovih nada.
„Nekoliko stotina tenkova za naše tenkovske posade… To je ono što će postati prava šaka demokratije“, napisao je na Telegramu Andrij Jermak, šef administracije Zelenskog.
Kijev se mesecima zalagao za zapadne tenkove za koje kaže da bi svojim snagama dali vatrenu moć i mobilnost da probiju ruske odbrambene linije i ponovo zauzmu okupiranu teritoriju na istoku i jugu. Nemačka se uzdržala, oprezna prema potezima koji bi mogli da izazovu eskalaciju Moskve.
Linije fronta u ratu, koje se protežu na više od 1.000 kilometara (620 milja) kroz istočnu i južnu Ukrajinu, uglavnom su zamrznute dva meseca uprkos velikim gubicima na obe strane. Veruje se da i Rusija i Ukrajina planiraju nove ofanzive.
Zelenski je u utorak uveče rekao da Rusija intenzivira pritisak ka Bahmutu, industrijskom gradu na istoku Ukrajine koji je bio u žarištu intenzivnih borbi. „Oni žele da povećaju pritisak u većoj meri“, rekao je on.
U raspravama među zapadnim saveznicima Kijeva poslednjih dana dominiralo je pitanje da li da se Ukrajini snabdeva značajan broj teških modernih borbenih tenkova.
Kremlj je rekao da snabdevanje tenkova Ukrajini ne bi pomoglo i da bi Zapad zažalio zbog svoje „obmane“ da bi Kijev mogao da pobedi na bojnom polju.
Berlin je bio ključan jer se Leopardi nemačke proizvodnje, koje ima oko 20 armija širom sveta, smatraju najboljom opcijom. Rezervoari su dostupni u velikom broju i laki za postavljanje i održavanje.
Dok se američki tenk Abrams smatra manje pogodnim zbog velike potrošnje goriva i teškoća u održavanju, potez SAD da ih pošalju u Ukrajinu mogao bi olakšati Nemačkoj – koja je pozvala na ujedinjeni front među saveznicima Ukrajine – da dozvoli snabdevanje of Leopards.
Ruski predsednik Vladimir Putin „specijalnu vojnu operaciju“ koja je počela kada su njegove trupe napale Ukrajinu 24. februara prošle godine smatra odbrambenom i egzistencijalnom bitkom protiv agresivnog i arogantnog Zapada.
Ukrajina i Zapad nazivaju ruske akcije ničim izazvanim otimanjem zemlje kako bi pokorili svoju bivšu sovjetsku republiku koju Moskva smatra veštačkom državom.
Odvojeno u utorak, Ukrajina je otpustila više od deset visokih zvaničnika u sklopu borbe protiv korupcije koja je postala još kritičnija zbog potrebe da se njeni zapadni pristalice drže po strani.
Evropska unija, koja je prošlog juna ponudila Ukrajini status kandidata za članstvo, pozdravila je razvoj događaja.
Među ukrajinskim zvaničnicima koji su podneli ostavke ili su smenjeni bili su gubernatori Kijevske, Sumske, Dnjepropetrovske, Hersonske i Zaporoške oblasti, poslednje tri provincije na liniji fronta. Kijev i Sumi su bili glavna ratišta ranije u ratu.
Neki, mada ne svi, zvaničnici koji su otišli bili su povezani sa optužbama za korupciju.
Ukrajina ima istoriju podmetanja i nestabilnog upravljanja, i pod međunarodnim je pritiskom da pokaže da može biti pouzdan upravitelj pomoći Zapada od milijardama dolara.
