Metastaze se javljaju kada ćelije raka napuste primarni tumor i šire se po celom telu. Da bi se to dogodilo, moraju prekinuti veze sa susednim ćelijama i migrirati u druga tkiva. Oba procesa se promovišu signalnim molekulima koje oslobađaju ćelije raka, koje na taj način povećavaju malignitet tumora.
Istraživački tim predvođen prof. dr Robertom Groseom i dr Karstenom Švanom sa Univerziteta u Frajburgu otkrio je da na oslobađanje ovih takozvanih prometastatičkih faktora utiče skelet ćelija. Studija je objavljena u časopisu Advanced Science.
Aktinski filamenti su deo ćelijskog skeleta i neophodni su za stabilnost i pokretljivost. Oni formiraju mrežu koja se dinamički gradi i razbija dodavanjem ili odvajanjem građevinskih blokova na krajevima filamenata. Ovi procesi su precizno regulisani drugim molekulima, kao što su takozvani formini. Dinamika aktinske mreže omogućava kretanje ćelija, na primer tokom razvoja ili zatvaranja rane, ali i širenje ćelija raka. Aktin takođe igra ulogu u transportu supstanci unutar ćelije. Međutim, ovo je manje shvaćeno od drugih mehanizama unutarćelijskog transporta.
Istraživači iz Frajburga su sada otkrili da aktinska mreža takođe omogućava oslobađanje prometastatičkih faktora. Za svoju studiju, koristili su mikroskopiju visoke rezolucije kako bi pratili kretanje pojedinačnih transportnih vezikula unutar živih ćelija raka.
„Uočili smo da se vezikule napunjene ANGPTL4 prenose na periferiju ćelije pomoću dinamičke i lokalizovane polimerizacije aktinskih filamenata“, kaže Grosse, koji je član Cluster of Ekcellence CIBSS—Centra za integrativne biološke signalne studije u Univerzitet u Frajburgu. ANGPTL4 je važan prometastatički faktor koji promoviše formiranje metastaza kod različitih vrsta raka.
Na osnovu mikroskopskih opservacija i genetskih analiza, naučnici zaključuju da kretanje vezikula kontroliše molekul sličan forminu FMNL2 iniciranjem polimerizacije, tj. izduživanja, aktinskih filamenata direktno na vezikuli.
„Već smo znali da povećana aktivnost FMNL2 ima prometastatičke efekte u mnogim vrstama tumora“, kaže Grosse. „U našem trenutnom radu sada bismo mogli pokazati važan osnovni proces i vezu sa signalnim putem TGFbeta.“
Prema naučniku, ovo znanje bi se moglo koristiti za dijagnostiku ili terapiju tumora – na primer, razvijanjem antitela koje ukazuje na prisustvo aktivnog FMNL2 ili farmakološki cilja na aktivni, fosforilisani FMNL2.
