Arheolozi su u Slovačkoj otkrili masovnu grobnicu staru 7.000 godina u kojoj se nalazi 38 skeleta, od kojih su svi osim jednog obezglavljeni.
Ostaci su pronađeni na lokalitetu Vrable-Velke Lehembi u Slovačkoj, jednom od najvećih naselja evropskog neolita.
Rane studije sugerišu da su glave namerno uklonjene nakon smrti, rekao je autor studije za Insajder. Samo jedan skelet deteta mlađeg od šest godina imao je netaknutu lobanju.
Arheolozi sada pokušavaju da shvate zašto su glave tako metodično uklanjane. Da li je ovo bilo zamišljeno kao upozorenje, pogrebni ritual ili način da se oda počast mrtvima?
Ova tela bez glave izdvajaju se od tradicionalnih sahranjivanja u istom regionu, rekla je Katarina Fuks, antropolog sa Univerziteta Kil u Nemačkoj, koja je radila na iskopavanju.
Rano posmatranje ostataka sugeriše da su obezglavljivanja verovatno bila namerna, rekla je ona u intervjuu za Insajder. Na telima koja su dovoljno dobro očuvana da i dalje imaju vidljive vratne kosti, prvi pršljen, direktno ispod lobanje, bio je netaknut, rekla je ona.
Ovo sugeriše da su glave odsečene veoma oštrim alatima, umesto da su odsečene tokom borbe.
„Kada imate nasilno odrubljivanje glave, kao u srednjem veku mačem ili sekirom, videli biste posekotine i zgnječene pršljenove u predelima vrata“, rekla je ona.
Ovo je izvodljivo jer su ljudi u okolini imali pristup opsidijanu, steni koja je oštra kao žilet kada se razbije.
Nejasno je da li je glava uklonjena pre ili posle smrti, rekao je za Insajder u mejlu vođa projekta Martin Furholt, profesor praistorije i društvene arheologije na Univerzitetu Kil.
Bilo je nekoliko izveštaja o ljudima iz neolita koji su odsecali glave tela nakon njihove smrti i odneli glavu sa sobom.
„Ljudi su često držali te glave u svojim kućama ili ih odlagali na drugo mesto“, rekao je Furholt.
Savršeno je izvodljivo da su ove glave uklonjene kao nasilni čin rata ili odvraćanja, rekla je Fuks.
„Postoji scenario ovog ubistvenog događaja sa uzimanjem glava kao trofeja, na primer, i stavljanjem na palisade“, rekla je ona.
„Ne možemo to isključiti.“
Na kraju krajeva, iako su to bile sofisticirane poljoprivredne zajednice, dokazi sugerišu da bi mogle biti brutalne.
U tom području postoje još dve značajne masovne grobnice, Talhajm i Herksajm.
Na lokalitetu Talhajm, pronađenom u Nemačkoj, posmrtni ostaci 34 muškarca, žene i dece pričaju priču o brutalnom sukobu. Smatra se da su žrtve masakrirali susedno selo i ostavljeni da trunu.
Na lokalitetu Herkheim, takođe u Nemačkoj, pronađeno je najmanje 450 jedinki u jarku, potpuno raskomadanih sa tragovima posekotina na kostima i lobanjama. To sugeriše da je meso odsečeno od kostiju pre nego što su tela stavljena u jamu.
Studija iz 2009. sugerisala je da bi ovo mogao biti dokaz ritualnog kanibalizma, iako su ovu hipotezu odbacili neki drugi koji vide ovo mesto kao veliku nekropolu.
Neolitski ljudi su takođe možda smatrali da tela imaju magične moći i da su njihova tela pomogla da ojačaju snagu palisada, rekao je Furholt.
„U stvari, mnogi neolitički rovovi koji okružuju naselja širom Evrope pokazuju taloženja mrtvih ljudskih tela ili delova tela“, rekao je on, pozivajući se na taloženje na lokalitetu Herkheim kao primer.
Vrable-Velke Lehembi se sastojala od tri naselja, okupirana između 5250. i 4950. pre nove ere.
Veće od ovih naselja, krajnje desno na gornjoj ilustraciji, bilo je jako utvrđeno.
Palisade su opkolile naselje. Jarak, gde je pronađena masovna grobnica, prostirao je oko sela u dužini od oko milju.
Ovo nisu bila prva tela bez glave pronađena u jarku. Ranija iskopavanja otkrila su još nekoliko bezglavih skeleta, ali oni su bili mnogo ređe raspoređeni i ispresecani normalnijim sahranama.
Zato je otkriće tako ogromne mase tela bez glave bilo potpuno iznenađenje, rekla je Fuks.
Možda je još više tela u grobu. Fuchs je rekao da su morali da prestanu sa kopanjem jer su bili ograničeni na nešto više od pet nedelja iskopavanja. Ali kosti pronađene na ivici groba sugerišu da se nastavlja dalje od onoga što su pronašli.
„Postoji mnogo mogućnosti i važno je ostati otvoren za nove uvide i ideje. Ali neosporno je da je ovo otkriće apsolutno jedinstveno za dosadašnji evropski neolit,“ izjavila je Marija Vunderlih, arheolog sa Univerziteta Kil koja je radila na iskopavanju.
