Predsednik ruskog parlamenta upozorio je u nedelju da zemlje koje snabdevaju Ukrajinu snažnijim oružjem rizikuju sopstveno uništenje, poruka koja je usledila nakon novih obećanja o oklopnim vozilima, sistemima protivvazdušne odbrane i druge opreme, ali ne i borbenim tenkovima koje je Kijev zahtevao. .
„Snabdevanje režima u Kijevu ofanzivnim oružjem dovelo bi do globalne katastrofe“, rekao je predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin. „Ako Vašington i NATO isporuče oružje koje bi se koristilo za napade na mirne gradove i pokušaje da zauzmu našu teritoriju kao što prete, to bi izazvalo odmazdu snažnijim oružjem.
Ukrajinske pristalice obećale su u petak milijarde dolara vojne pomoći Ukrajini, iako su nove obaveze zasjenjene odbrambenim liderima koji nisu uspjeli na međunarodnom sastanku u Ramštajnu u Njemačkoj da se dogovore o hitnom zahtjevu Ukrajine za borbene tenkove njemačke proizvodnje Leopard 2.
Nemačka je jedan od glavnih donatora oružja Ukrajini i naredila je reviziju svojih zaliha Leoparda 2 u pripremi za moguće zeleno svetlo. Bez obzira na to, vlada u Berlinu je pokazivala oprez na svakom koraku povećanja svojih obaveza prema Ukrajini, oklevanje koje se smatra ukorenjenim u njenoj istoriji i političkoj kulturi.
Njena nesigurnost izazvala je teške kritike, posebno iz Poljske i baltičkih država, zemalja na istočnom krilu NATO-a koje je u prošlosti kontrolisala Moskva i koje se osećaju posebno ugroženim obnovljenim imperijalnim ambicijama Rusije.
Poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao je da je, ako Nemačka ne pristane na prebacivanje tenkova Leopard u Ukrajinu, njegova zemlja spremna da izgradi koaliciju zemalja koje bi ipak poslale svoje.
„Prošlo je skoro godinu dana od izbijanja rata“, rekao je Moravjecki u intervjuu poljskoj državnoj novinskoj agenciji PAP objavljenom u nedelju. „Dokazi o ratnim zločinima ruske vojske mogu se videti na televiziji i na Jutjubu. Šta još treba Nemačkoj da otvori oči i počne da deluje u skladu sa potencijalom nemačke države?“
„Iznad svega, Berlin ne bi trebalo da slabi ili sabotira aktivnosti drugih zemalja“, rekao je Moravjecki.
U Vašingtonu, dva vodeća poslanika pozvala su SAD u nedelju da pošalju neke od svojih tenkova Abrams u Ukrajinu, u interesu prevazilaženja nevoljnosti Nemačke da deli svoje, prikladnije tenkove Leopard 2.
„Ako bismo najavili da dajemo Abrams tenk, samo jedan, to bi oslobodilo” tok tenkova iz Nemačke, rekao je republički predstavnik Majkl Mekol, republikanski predsednik Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma, za ABC „Ove nedelje u nedelju”. „Ono što čujem je da Nemačka čeka na nas da preuzmemo vođstvo.
Dmitrij Medvedev, zamenik šefa ruskog Saveta bezbednosti, rekao je da sastanak u Ramštajnu „nije ostavio nikakvu sumnju da će naši neprijatelji pokušati da nas iscrpe ili bolje unište“, dodajući da „imaju dovoljno oružja“ da postignu cilj.
Medvedev, bivši ruski predsednik, upozorio je na svom kanalu u aplikaciji za razmenu poruka da bi Rusija mogla da teži formiranju vojnog saveza sa neprijateljima Sjedinjenih Država. Nije naveo nacije koje je imao na umu, ali Rusija ima odbrambenu saradnju sa Iranom i Venecuelom, postojeći vojni savez sa Belorusijom i jake veze sa Severnom Korejom. Od invazije na Ukrajinu, Rusija je takođe povećala i obim i broj svojih zajedničkih vojnih vežbi sa Kinom.
„U slučaju dugotrajnog sukoba, pojaviće se nova vojna alijansa koja će uključiti nacije kojima je dosta Amerikanaca i čopor njihovih kastriranih pasa“, rekao je Medvedev.
Ukrajina traži više oružja jer očekuje da će ruske snage pokrenuti novu ofanzivu na proleće.
Aleksij Danilov, sekretar ukrajinskog Saveta za bezbednost i odbranu, upozorio je da bi Rusija mogla da pokuša da pojača napade na jugu i istoku i da preseče kanale snabdevanja zapadnim oružjem, dok osvajanje Kijeva „ostaje glavni san“ predsednika Vladimira Putina. „fantazije“. rekao je.
On je opisao cilj Kremlja u sukobu kao „totalni i apsolutni genocid, totalni rat uništenja“.
„Moskva želi da potpuno uništi Ukrajinu kao istorijski fenomen — njen jezik, istoriju, kulturu, nosioce ukrajinskog identiteta“, napisao je Danilov u kolumni koju je objavila Ukrajinska pravda.
Među onima koji su tražili više oružja za Ukrajinu bio je i bivši britanski premijer Boris Džonson, koji je u nedelju iznenađujuće posetio Ukrajinu.
„Ovo je trenutak da se udvostručimo i da Ukrajincima damo sve alate koji su im potrebni da završe posao. Što pre Putin ne uspe, to bolje za Ukrajinu i za ceo svet“, naveo je Džonson u saopštenju.
Džonson, koji se kod kuće suočava sa novim pitanjima o svojim ličnim finansijama, naslikan je u gradu Borođanka u Kijevu. On je rekao da je otputovao u Ukrajinu na poziv predsednika Vladimira Zelenskog.
Prošla nedelja je bila posebno tragična za Ukrajinu čak i po standardima brutalnog rata koji traje skoro godinu dana, ubijajući desetine hiljada ljudi, iskorenjujući još milione i stvarajući ogromno uništenje ukrajinskih gradova.
Baraž ruskih projektila pogodio je 14. januara stambeni kompleks u gradu Dnjepru na jugoistoku zemlje, ubivši najmanje 45 civila, uključujući šestoro dece. U sredu se vladin helikopter sa ministrom unutrašnjih poslova i drugim zvaničnicima srušio na zgradu u kojoj se nalazi vrtić u predgrađu Kijeva. Među 14 ubijenih su ministar i dete na terenu.
Zelenski, koji je u subotu oplakivao žrtve helikopterske nesreće, obećao je u nedelju da će Ukrajina pobediti u ratu.
„Jedinstveni smo jer smo jaki. Snažni smo jer smo ujedinjeni“, rekao je ukrajinski lider u video obraćanju na obeležavanju Dana jedinstva Ukrajine, koji obeležava dan kada su se 1919. godine ujedinile istočna i zapadna Ukrajina.
Dragi nepobedivi narode, srećan vam Dan jedinstva Ukrajine! rekao je.
