Protesti u Stokholmu u subotu protiv Turske i nastojanja Švedske da se pridruži NATO-u, uključujući spaljivanje kopije Kurana, naglo su pojačali tenzije sa Turskom u trenutku kada je nordijskoj zemlji potrebna podrška Ankare da bi ušla vojnom savezu.
„Najoštrije osuđujemo podli napad na našu svetu knjigu… Dozvoliti ovaj antiislamski čin, koji cilja muslimane i vređa naše svete vrednosti, pod maskom slobode izražavanja potpuno je neprihvatljivo“, tursko ministarstvo spoljnih poslova rekao.
Njeno saopštenje je izdato nakon što je antiimigrantski političar sa krajnje desnice spalio kopiju Kurana u blizini turske ambasade. Tursko ministarstvo pozvalo je Švedsku da preduzme neophodne mere protiv počinilaca i pozvalo sve zemlje da preduzmu konkretne korake protiv islamofobije.
Odvojeni protest održan je u gradu u znak podrške Kurdima i protiv nastojanja Švedske da se pridruži NATO-u. Grupa proturskih demonstranata takođe je održala miting ispred ambasade. Sva tri događaja imala su policijske dozvole.
Švedski ministar spoljnih poslova Tobijas Bilstrom rekao je da su islamofobične provokacije užasavajuće.
„Švedska ima dalekosežnu slobodu izražavanja, ali to ne znači da švedska vlada ili ja podržavamo izražena mišljenja“, naveo je Bilstrom na Tviteru.
Spaljivanje Kurana izveo je Rasmus Paludan, lider danske krajnje desničarske političke partije Tvrda linija. Paludan, koji takođe ima švedsko državljanstvo, u prošlosti je održao niz demonstracija na kojima je spalio Kuran.
Paludan nije mogao odmah da se dobije putem e-pošte za komentar. U dozvoli koju je dobio od policije navodi se da je njegov protest održan protiv islama i, kako se naziva, pokušaja turskog predsednika Tajipa Erdogana da utiče na slobodu izražavanja u Švedskoj.
Nekoliko arapskih zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju, Jordan i Kuvajt, osudilo je spaljivanje Kurana. „Saudijska Arabija poziva na širenje vrednosti dijaloga, tolerancije i suživota i odbacuje mržnju i ekstremizam“, navodi se u saopštenju saudijskog ministarstva spoljnih poslova.
Švedska i Finska su prošle godine podnele zahtev za pridruživanje NATO-u nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali svih 30 država članica mora da odobre njihove kandidature. Turska je rekla da posebno Švedska mora prvo da zauzme jasniji stav protiv onoga što vidi kao terorista, uglavnom kurdskih militanata i grupe koju krivi za pokušaj državnog udara 2016.
Na demonstracijama u znak protesta protiv kandidature Švedske za NATO i da bi pokazali podršku Kurdima, govornici su stajali ispred velikog crvenog transparenta sa natpisom „Svi smo mi PKK“, misleći na Radničku partiju Kurdistana koja je zabranjena u Turskoj, Švedskoj i Sjedinjenim Državama. između ostalih zemalja, i obratio se nekoliko stotina prokurdskih i levičarskih pristalica.
„Nastavićemo da se protivimo švedskoj aplikaciji za NATO“, rekao je Rojtersu Tomas Peterson, portparol Alijanse protiv NATO-a i jedan od organizatora demonstracija.
Policija je saopštila da je situacija bila mirna na sve tri demonstracije.
U Istanbulu, ljudi u grupi od oko 200 demonstranata zapalili su švedsku zastavu ispred švedskog konzulata kao odgovor na spaljivanje Kurana.
Ranije u subotu, Turska je saopštila da je zbog nedostatka mera za ograničavanje protesta otkazala planiranu posetu švedskog ministra odbrane Ankari.
Džonson je odvojeno rekao da su se on i Akar sastali u petak tokom skupa zapadnih saveznika u Nemačkoj i da su odlučili da odlože planirani sastanak.
Turski ministar odbrane Hulusi Akar rekao je da je sa Erdoganom razgovarao o nedostatku mera za ograničavanje protesta u Švedskoj protiv Turske i da je preneo reakciju Ankare Džonsonu na marginama sastanka Kontakt grupe za odbranu Ukrajine.
„Neprihvatljivo je ne povući potez ili reagovati na ove (proteste). Trebalo je uraditi neophodne stvari, trebalo je preduzeti mere“, rekao je Akar, navodi se u saopštenju turskog Ministarstva odbrane.
Tursko ministarstvo spoljnih poslova već je pozvalo švedskog ambasadora u petak zbog planiranih protesta.
Finska i Švedska potpisale su trosmerni sporazum sa Turskom 2022. godine u cilju prevazilaženja primedbi Ankare na njihovo članstvo u NATO. Švedska kaže da je ispunila svoj deo memoranduma, ali Turska zahteva više, uključujući izručenje 130 ljudi za koje smatra da su teroristi.
