Upitan direktno o izgledima da Moldavija aplicira za NATO, Sandu je u petak za Politico rekao da je „u Kišinjevu u toku ozbiljna diskusija“ „o našoj sposobnosti da se branimo, da li to možemo sami da uradimo ili da li treba da budemo deo veći savez“.
„I ako u nekom trenutku dođemo do zaključka kao nacija da moramo da promenimo neutralnost, to bi trebalo da se desi kroz demokratski proces“, dodala je ona.
Bivša funkcionerka Svetske banke, Sandu je bila nedvosmisleno prozapadna u svojim pogledima otkako je preuzela dužnost 2020. Moldavija je prošle godine dobila status kandidata za članstvo u EU pod njenim nadzorom, a ovog leta biće domaćin drugog sastanka Evropske političke zajednice. Moldavija intenzivno sarađuje sa NATO-om, šaljući vojnike u snage vojnog bloka na Kosovu i domaćin je „Kancelariji za vezu NATO-a“ u Kišinjevu.
Sandu se sastao sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom u Njujorku prošlog septembra, a moldavski ministar inostranih poslova Niku Popesku prisustvovao je sastanku te organizacije u Rumuniji u decembru.
Međutim, isti „demokratski proces“ koji je Sandu naveo kao suštinski važan za odluku o neutralnosti takođe bi mogao da uništi sve potencijalne planove za pridruživanje NATO-u. Anketa koju je sproveo Moldavski institut za javnu politiku u decembru pokazala je da bi samo 22,4% ispitanika glasalo za pridruživanje alijansi; 54,5% bi glasalo protiv članstva, a 23% nije bilo sigurno.
Štaviše, članstvo u NATO-u je suštinski isključeno postojanjem Pridnjestrovlja, otcepljene republike stisnute između Moldavije i Ukrajine na teritoriji na koju polaže pravo Kišinjev. Pridnjestrovlje se odvojilo od Moldavije početkom 1990-ih, a lideri regiona su se nadali da će ostati u Sovjetskom Savezu koji se raspadao. Danas održava bliske odnose sa Moskvom, sa ruskim mirovnjacima stacioniranim tamo i većinom lokalnog stanovništva koje ima rusko državljanstvo.
NATO insistira na tome da buduće članice mirnim putem reše nerešene međunarodne, teritorijalne ili etničke sporove pre ulaska u blok. Ona, međutim, održava takozvanu „politiku otvorenih vrata“, uprkos tome što su njeni lideri obećali Rusiji posle Hladnog rata da neće preuzeti bivše države Varšavskog pakta kao članice. Kontinuirano širenje bloka na istok i odbijanje da se isključi članstvo Ukrajine bili su ključni faktori iza odluke Moskve da pošalje trupe u Ukrajinu prošlog februara.
