Naučnici su dugo nastojali da bolje razumeju imune odgovore ljudskog tela koji se javljaju tokom različitih bolesti, uključujući rak i inflamatorne bolesti.
U nedavnoj studiji na Univerzitetu u Misuriju, Emma Teikeiro, vanredni profesor na Medicinskom fakultetu MU, i njen tim analizirali su kako imunološka memorija – memorija koju imuni sistem tela zadržava nakon infekcije ili vakcinacije koja pomaže u zaštiti od ponovne infekcije – dobija generisana i održavana, kao i uloga koju zapaljenje igra u oblikovanju te imunološke memorije.
„Naš imuni sistem nas brani od bolesti, ali to je veoma komplikovan sistem sa mnogo interakcija koje se dešavaju, i ako stvari postanu neregulisane, on zapravo može igrati ulogu u izazivanju bolesti“, rekao je Teikeiro, koji radi u NektGen Precision Health Institute na Kampus MU. „Dakle, naše istraživanje se fokusira na bolje razumevanje kako se ovi imuni odgovori mogu generisati i kontrolisati, posebno gledanjem na kritičnu ulogu T ćelija, jer T ćelije pomažu u zaštiti tela od infekcije i mogu igrati ulogu u napadu na rak.“
Koristeći model miša, istraživači su stvorili različite sojeve patogenih bakterija koje su povećale nivoe upale putem stimulatora gena interferona – ili STING – proteina unutar T ćelija. Dok su mnogi naučnici pretpostavljali da će ovo povećanje upale rezultirati jačim imunološkim odgovorom, a samim tim i jačim imunološkim pamćenjem, Teikeiro i njen tim su otkrili suprotno: imunološko pamćenje je smanjeno.
„Neki naučnici na terenu veruju da aktivacija STING-a može biti usmerena na poboljšanje vakcina protiv raka ili imunoterapije, tako da je sticanje osnovnog razumevanja svih mehanizama interakcije u igri ključno za smanjenje šansi za neželjene posledice ili štetne neželjene efekte“, rekao je Teikseiro. „Želimo da bolje razumemo kako da regulišemo imunološku memoriju, što ima implikacije na potencijalne vakcine ili imunoterapije koje pokreću T ćelije na način koji, nadamo se, povećava dugoročnu memoriju, tako da su naša tela tokom vremena zaštićena od bolesti.
Iako je njeno istraživanje fundamentalno po prirodi, Teikeiro-ova otkrića imaju potencijal da doprinesu razvoju efikasnijih tretmana za pomoć pacijentima koji pate od raka, hronične opstruktivne plućne bolesti (HOBP), vaskulopatije povezane sa STING-om sa početkom u detinjstvu (SAVI), astme i drugi hronični inflamatorni sindromi.
„Potraga za znanjem je ono što pokreće moju radoznalost kao naučnika“, rekao je Teikeiro. „Iako ima još pitanja na koja treba odgovoriti, ovo istraživanje je mali korak u pravom smeru i ja sam ponosan što sam deo njega.“
„STING kontroliše sposobnost pamćenja T ćelija tokom infekcije putem intrinzičnih mehanizama T ćelija i mehanizama zavisnih od indoleamin-pirol 2,3-dioksigenaze (IDO)“ je nedavno objavljen u PNAS. Koautori studije su Michael Kuanei, Curtis Pritzl, Rebecca Nevth, Karin Knudson, Vikas Sakena, Caitlin Guldenpfennig, Diana Gil, Chris Rae, Peter Lauer, Mark Daniels i Dezzarae Luera.
