Nacionalna stopa neosiguranja za odrasle mlađe od 65 godina sa šizofrenijom smanjila se za 50% nakon primene Zakona o pristupačnoj nezi (ACA) 2014. godine, prema istraživanju Univerziteta Masačusets Amherst objavljenom ove nedelje u JAMA Psichiatri.
Takođe poznat kao Obamacare, zakon o reformi zdravstvene zaštite osmišljen je da zdravstveno osiguranje učini pristupačnijim i dostupnijim svim Amerikancima. Prethodno istraživanje je pokazalo da je ukupna nacionalna stopa neosiguranja ispod 65 godina smanjena nakon što je ACA stupio na snagu, sa 16,6% u 2010. na 11,0% u 2021.
„Nismo znali da li ćemo istu stvar videti kod ljudi sa šizofrenijom i bili smo zainteresovani da ovo pogledamo jer je ljudima sa šizofrenijom potrebna stalna nega“, kaže Kimberli Gajsler, vanredni profesor zdravstvene politike i menadžmenta u UMass Amherst. Škola javnog zdravlja i zdravstvenih nauka. „Ovo je veoma ozbiljno, hronično stanje i osiguranje je zaista važno, ali ljudi sa šizofrenijom mogu imati mnogo prepreka za održavanje osiguranja. Manje je verovatno da će biti zaposleni i imaju veće socijalne potrebe, između ostalog.“
Pre Zakona o pristupačnoj nezi, 8,4% ljudi sa šizofrenijom nije bilo osigurano, što je niža stopa od opšte populacije, napominje Geissler, jer mnogi ljudi sa šizofrenijom mogu da se kvalifikuju za Medicaid i/ili Medicare prema odredbama o invalidnosti.
Geissler i njen tim analizirali su podatke od 2008. do 2020. godine iz Ankete o zdravstvenim troškovima Agencije za zdravstvenu zaštitu i Panela o kvalitetu (MEPS). Uzorak je iznosio 9,173 miliona osoba sa šizofrenijom, definisanih kao oni koji su imali najmanje jedan medicinski susret zbog mentalnog poremećaja u periodu od dve godine. Istraživači su otkrili „značajno smanjenje“ u procentu neosiguranih ljudi sa šizofrenijom nakon ACA. Pre Obamacarea, 8,4% nije bilo osigurano; nakon ACA, stopa neosiguranih osoba sa šizofrenijom pala je na 4%.
„Videli smo ovo smanjenje neosiguranja uglavnom zbog povećanja pokrivenosti Medicaid-om, što ima smisla jer se pokrivenost Medicaid-om generalno naglo povećala sa ACA-om, kako zbog proširenja Medicaida, tako i zbog mandata za osiguranje koji više nije na snazi“, kaže Geissler. „Ljudi koji nisu znali da ispunjavaju uslove ili se ranije nisu prijavili za Medicaid mogli su da dobiju pokriće nakon ACA.“
Nekih 70% osiguranih osoba sa šizofrenijom bilo je pokriveno Medicaid-om nakon ACA, u poređenju sa 61% pre-ACA, izračunali su istraživači. Pokrivenost Medicare-om porasla je na 43% nakon ACA, u odnosu na 38% pre ACA. Pokrivenost privatnim osiguranjem blago je pala na 19% nakon ACA sa 22% pre ACA.
Geissler kaže da su nalazi ohrabrujući korak ka univerzalnoj pokrivenosti ljudi sa šizofrenijom. „Bio sam srećan što sam video da je stopa neosiguranja tako niska kao što jeste. Postoji mnogo ljudi koji su sada pokriveni, a nisu bili ranije.
Nalazi takođe ukazuju na to da je za ovu ugroženu populaciju pacijenata dostupna bolja nega. „Znamo da osiguranje poboljšava širok spektar ishoda, ali nismo posebno pogledali da li je ova povećana stopa osiguranja za osobe sa šizofrenijom povezana sa povećanim pristupom“, kaže ona. „Sumnjamo da jeste, ali ne znamo sigurno.“