Bronhijalna astma, hronična inflamatorna bolest disajnih puteva koja je u određenim slučajevima reverzibilna, obično se manifestuje kašljem, otežanim disanjem i piskanjem. Iako većina ljudi može uspešno da kontroliše astmu korišćenjem inhalacionih kortikosteroida, otprilike 10% pacijenata je otporno na lečenje. Nedavni dokazi sugerišu vezu između prekomernog unosa masnih kiselina i pogoršanja astme, ali detalji o vezi su ostali neuhvatljivi.
U studiji koja je nedavno objavljena u časopisu Journal of Allergi and Clinical Immunologi, istraživačka grupa sa Univerziteta u Cukubi rasvetlila je ovaj jaz u znanju. Grupa se fokusirala na funkciju enzima zvanog ELOVL6, koji je odgovoran za biosintezu dugolančanih masnih kiselina kod ljudi. Disfunkcija ELOVL6 je povezana sa različitim stanjima vezanim za imunitet, pa je grupa pretpostavila vezu između ELOVL6 i astme.
„Nepravilna funkcija ELOVL6 je povezana sa bolestima, kao što je atopijski dermatitis, koji je sličan astmi; oba su povezana sa upalom posredovanom imunološkim odgovorom“, objašnjava stariji autor Iuko Morishima. „Da bismo istražili ulogu ELOVL6 u astmi, kreirali smo model miša sa astmom kome je nedostajao enzim ELOVL6 i istražili smo njegov profil masnih kiselina i odgovor na alergen disajnih puteva miša. Grupa je takođe procenila nivoe ELOVL6 u disajnim putevima pacijenata sa teškom astmom.
Podaci su potvrdili da je ekspresija ELOVL6 smanjena kod pacijenata sa teškom astmom, odnosno pacijenata čija astma nije bila kontrolisana uprkos intenzivnom lečenju. Zanimljivo je da nije bilo značajne razlike u BMI pacijenata u poređenju sa neastmatičnim kontrolama, što se poklapa sa podacima grupa u modelu miša koji su pokazali da delecija ELOVL6 utiče na sastav masnih kiselina u plućima miša, ali ne doprinosi dobijanje na težini. Štaviše, miševi kojima nedostaje ELOVL6 imali su pojačanu upalu disajnih puteva, kao i poboljšanu hiperplaziju peharastih ćelija i reagovanje disajnih puteva kao odgovor na alergene.
Studija je otkrila da je brisanje ELOVL6 povećalo količine klase lipida zvanih ceramidi u disajnim putevima miševa i takođe dovelo do povećanja nivoa metabolita ceramida zvanog S1P. „Poznato je da je S1P potencijalno povezan sa alergijskom upalom, pa smo se zapitali kakav bi efekat inhibiranje njegove sinteze imalo na naš model miša sa nedostatkom ELOVL6“, kaže Morishima. „Fascinantno, otkrili smo da lekom izazvana inhibicija ceramida i sinteze S1P smanjuje ne samo upalu disajnih puteva u našem modelu, već i smanjuje migraciju imunih ćelija iz limfnih čvorova i njihovu proizvodnju citokina.“
Ovi rezultati su delimično otkrili mehanizam astme otporne na lečenje, pokazujući da je sastav lipida ključan u inflamatornom odgovoru. Važno je da je studija pružila dokaz koncepta nove metode lečenja neposlušne astme modulacijom sastava lipida, postavljajući temelje za buduće studije.
