Pristalice poreza na veoma bogate tvrde da ljudi izlaze iz pandemije COVID-19 sa većim apetitom za ono što nazivaju „poreskom pravdom“.
Računi najavljeni u četvrtak u Kaliforniji, Njujorku, Ilinoisu, Havajima, Merilendu, Minesoti, Vašingtonu i Konektikatu razlikuju se u pristupu povećanju poreza, ali se svi vrte oko ideje da najbogatiji Amerikanci moraju da plate više, prenosi AP.
Svi predlozi se suočavaju sa upitnim izgledima. Slično zakonodavstvo je umrlo u državnim zakonodavnim tijelima i Kongresu. Ali novi pritisak pokazuje da politička levica nije spremna da odustane od populističkog argumenta da vlada može i treba da se koristi kao oruđe za preraspodelu bogatstva.
„U vreme pandemije, dok su se ljudi mučili da stave hranu na sto, videli smo milijardere kako udvostručuju svoje bogatstvo“, rekao je član Skupštine Kalifornije Aleks Li, demokrata.
Poreska fondacija, konzervativna organizacija za politiku, nazvala je poreze na bogatstvo — koji naplaćuju poreze ne samo na novi prihod, već i na ukupnu imovinu osobe — „ekonomski destruktivnim“.
U saopštenju se takođe navodi da takvi porezi stvaraju „perverzne podsticaje“ za bogate da izbegavaju poreze, uključujući jednostavno preseljenje u države sa nižim poreskim opterećenjem.
„Vrlo mali broj poreskih obveznika bi platio porez na bogatstvo – ali bi mnogo više platilo cenu“, navodi grupa u saopštenju. Progresivne demokrate, međutim, tvrde da ne vide da bogati poreski obveznici napuštaju svoje države zbog viših poreza.
Kalifornija već oporezuje bogate više nego većina država. Prvih 1% zarađivača čini oko polovinu državnih naplata poreza na dohodak. Ali ove nedelje, Li je predložio „porez na bogatstvo“, sličan onom koji je godinama promovisala američka senatorka Elizabet Voren, demokrata iz Masačusetsa.
Nametnuo bi godišnji porez od 1,5% na imovinu veću od milijardu dolara i 1% na imovinu od 50 miliona dolara ili više. Novi porez na bogatstvo, a ne godišnji prihod, uticao bi na oko 23.000 „ultra-milionerskih“ i 160 milijarderskih domaćinstava, ili prvih 0,1 odsto domaćinstava u Kaliforniji, rekao je Li.
U Konektikatu, progresivni zakonodavci predlažu tradicionalnija povećanja: višu stopu poreza na zaradu od kapitalne dobiti za bogate poreske obveznike i veće stope poreza na lični dohodak za milionere,
„Moramo osigurati da najbogatiji u našoj državi zaista plate ono što duguju i da ne očekujemo da će radne porodice širom naše države nastaviti da subvencioniraju svoj udio“, rekla je državna predstavnica Kejt Farar, zamenica lidera većine u Domu parlamenta koji kontrolišu demokrate. Predstavnici.
Jedna od prepreka takvim predlozima je to što neke države u kojima bi ta ideja mogla biti popularna trenutno imaju budžetske viškove, što znači da postoji mali pritisak da se povećaju prihodi.
Očekuje se da će Konektikat završiti svoju fiskalnu godinu sa suficitom od 3 milijarde dolara. Havaji predviđaju budžetski suficit od 1,9 milijardi dolara za novu zakonodavnu sednicu.
Međutim, predstavnica države Havaji Jeanne Kapela, demokrata, rekla je da se predlog za povećanje državnog poreza na kapitalnu dobit više odnosi na ekonomsku pravičnost nego na prikupljanje novca.
„Ako sada pogledate naš poreski zakon, to je zaista definicija ekonomske nejednakosti“, rekao je Kapela.
Najslabije plaćeni radnici u mnogim državama često vide daleko veći procenat njihovog prihoda svake godine za plaćanje poreza od veoma bogatih, posebno u državama koje nemaju diplomirani porez na dohodak.
Glasači u Masačusetsu, koji je imao paušalni porez na dohodak, odobrili su u novembru amandman na državni ustav koji postavlja višu stopu za one koji zarađuju više od milion dolara godišnje.
Uprkos optimizmu koji su izrazili liberalni zakonodavci da bi 2023. mogla biti godina, mnogi od ovih predloga se suočavaju sa teškom bitkom, čak i u plavim državama sa demokratskim guvernerima.
„Ovaj ‘porez bogatima’ je postojao i ranije i ponovo je prisutan. Iskreno govoreći, nikada ranije nije bio popularan i ozbiljno sumnjam da sada postoji apetit za to“, rekao je Geri Rouz, profesor političkih nauka na Univerzitetu Sacred Heart u Ferfildu, Konektikat.
Mnogi ljudi, kako je rekao, ne zameraju bogatima koliko nekim progresivnim demokratama.
„Mislim da ako ste anketirali američki narod, mnogi ljudi žele da se sami obogate i to je deo, ako hoćete, američkog sna“, rekla je Rouz. „U ovoj zemlji nikada nismo imali ogromnu želju da oporezujemo bogate jer je bogaćenje… zaista deo onoga što jesmo i ono što ovu zemlju odvaja od mnogih demokratskih socijalističkih zemalja.
Zakon o porezu na bogatstvo u Kaliforniji prošle godine nikada nije dobio javnu raspravu. Guverner Gevin Njusom, demokrata koji je upravo ubedljivo izabran za drugi mandat, aktivno je vodio kampanju protiv napora da se povećaju porezi za bogate.
Njegovo protivljenje pomoglo je da se potopi inicijativa za glasanje 2022. kojom bi se povećali porezi na bogate da plate stanice za punjenje električnih vozila i prevenciju požara.
U Konektikatu, demokratski guverner Ned Lamont, multimilioner, kaže da želi da svoj drugi mandat fokusira na smanjenje poreza, a ne na njihovo povećanje.
