Noć je prirodno pogodna za paranormalne aktivnosti, sa manje svetlosti i zvuka koji ograničavaju maštu.
Dok je veza još uvek mutna, nova istraživanja pokazuju zanimljivu vezu između paranormalnih verovanja i jedne od najvažnijih noćnih aktivnosti za nas zemaljska bića: spavanja.
U novoj studiji, istraživači su otkrili da su subjektivne mere lošijeg kvaliteta sna povezane sa jačim verovanjima u duhove i demone, dušu koja živi posle smrti, sposobnost ljudi da komuniciraju sa mrtvima, iskustva bliske smrti kao dokaz zagrobnog života, i vanzemaljci koji posećuju Zemlju.
Ovaj smanjeni kvalitet sna uključivao je nižu efikasnost spavanja, duže kašnjenje spavanja, kraće trajanje sna i povećane simptome nesanice, izvještavaju autori studije.
Pored samoprijavljenih mera kvaliteta sna, istraživači su otkrili da je verovanje da su vanzemaljci posetili Zemlju povezano sa izolovanom paralizom sna i sindromom eksplodirajuće glave, poremećajem koji karakteriše osećaj glasne buke ili zvuka udara unutar lobanje osobe. .
Izolovana paraliza sna – u kojoj je osoba svesna i budna, ali ne može da se kreće, bez drugih simptoma poremećaja spavanja kao što je narkolepsija – takođe je povezana sa verovanjem da su iskustva bliske smrti dokaz za život nakon smrti, pokazalo je istraživanje.
„Prema našim saznanjima, ovo je novi nalaz vredan daljeg ispitivanja“, pišu istraživači.
Ovi nalazi se generalno uklapaju sa prethodnim studijama, primećuju oni, koje su takođe pronašle veze između paranormalnih verovanja i varijabli spavanja, posebno paralize sna. Nova studija ima za cilj da baci više svetla na ovo ispitivanjem šireg spektra varijabli spavanja sa većim uzorkom.
Istraživači su sproveli studiju putem onlajn ankete, a zapošljavanje je objavljeno putem društvenih medija i časopisa BBC Science Focus. Završili su sa 8.853 učesnika, svi stari najmanje 18 godina, koji su odgovarali na pitanja o nekoliko paranormalnih tema i varijabli spavanja.
„Za sve asocijacije, otkriveno je da je viši nivo paranormalnog verovanja povezan sa lošijim subjektivnim kvalitetom sna, čak i kada se kontrolišu uticaji starosti i pola“, izveštavaju autori studije.
Iako nova studija može pomoći da poboljšamo naše razumevanje veze između paranormalnih verovanja i varijabli spavanja, kao studija preseka nije dizajnirana da odgovori na očigledno naknadno pitanje zašto su ove dve stvari povezane.
Međutim, autori nude neke spekulacije. Pošto paraliza sna može uključivati vizuelne i slušne halucinacije, a sindrom eksplodirajuće glave ima svoj istoimeni zvuk, rezultati sugerišu da bi verovanje u vanzemaljce moglo biti povezano sa poremećajima sna koji sadrže zvukove ili slike.
„Jedno objašnjenje za ove asocijacije je stoga da neko ko iskusi zvukove ili slike povezane sa snom može to protumačiti kao dokaz da vanzemaljci ili druga natprirodna bića postoje“, pišu oni, iako napominju da je još potrebno više istraživanja da bi se to testiralo.
S druge strane, neke od asocijacija mogu krenuti drugim putem, dodaju istraživači, sa paranormalnim verovanjima koja izazivaju anksioznost koja ometa san. Izgledi paranormalnih posetilaca noću bi mogli otežati spavanje, i to ne samo za decu.
To bi moglo pomoći da se objasni zašto je verovanje u duhove, demone ili vanzemaljce povezano sa nižim subjektivnim kvalitetom sna, pišu istraživači, ali šta je sa verovanjima koja ne uključuju preteće entitete? Da li na kvalitet sna utiče i anksioznost zbog postojanja duše ili zagrobnog života?
Biće potrebno više istraživanja da bi se odgovorilo na ovakva pitanja, dodaju oni, uključujući studije koje ispituju dodatne faktore kao što su mentalno zdravlje, obrazovanje, osobine ličnosti i verska uverenja, zbog njihove povezanosti sa spavanjem i paranormalnim verovanjima.
Iako nova studija pomaže da se osvetli ova veza i može popuniti neke praznine u našem znanju o tome, ona ima nekoliko značajnih ograničenja.
Uprkos velikoj veličini uzorka, na primer, učesnici su sami izabrali da se pridruže studiji, pa je malo verovatno da će biti reprezentativni za opštu populaciju, pišu istraživači.
„Na primer, naizgled visoke stope [izolovane paralize sna] i [sindroma eksplodirajuće glave] mogle bi da ukažu na to da su pojedinci sa ovim simptomima skloniji od drugih da budu zainteresovani da učestvuju u ovoj studiji“, objašnjavaju oni.
Pored regrutovanja reprezentativnijih uzoraka, napominju istraživači, buduće studije o paranormalnim verovanjima i spavanju treba da koriste objektivne mere varijabli spavanja za veću tačnost.
Bez obzira na to, autori kažu da njihova studija nudi nove uvide u vezu između spavanja i paranormalnih verovanja, i iako još uvek ima mnogo toga što ne znamo, to bi moglo pomoći da se podigne svest o pukoj povezanosti, kako za pacijente tako i za zdravstvene radnike.
„Izveštaji o paranormalnim aktivnostima ili anomalnim verovanjima mogli bi se pogrešno shvatiti kao prima facie dokazi za teže poremećaje“, pišu oni. Ova studija „može da podstakne kliničare da procene relevantne poremećaje spavanja i parasomnije pored drugih oblika psihopatologije“.
