Različiti delovi našeg tela su međusobno zamršeno povezani, a dobro zdravlje u jednoj oblasti često može značiti koristi i u drugim oblastima. Uzmimo, na primer, potencijalnu vezu između boljeg obrazovanja i smanjenog rizika od poremećaja creva.
Istraživanje se zasniva na prethodnoj studiji nekih članova istog tima koji je otkrio genetsku povezanost između Alchajmerove bolesti (gde se kognitivno funkcionisanje kvari) i zdravstvenih problema gastrointestinalnog trakta.
„Poremećaji creva i Alchajmerova bolest mogu ne samo da dele zajedničku genetsku predispoziciju, već mogu na sličan način uticati i genetske varijacije koje podupiru obrazovna dostignuća“, kaže genetičar Sajmon Lous, sa Univerziteta Edit Kauan u Australiji.
Tim je objedinio podatke od 766.345 ljudi koji su bili uključeni u studije asocijacije na genomu, posmatrajući odnose između Alchajmerove bolesti, specifičnih kognitivnih osobina i niza poremećaja creva.
Ti poremećaji creva su uključivali peptički ulkus (PUD), gastritis-duodenitis, gastroezofagealnu refluksnu bolest (GERB), sindrom iritabilnog creva, divertikulozu i inflamatornu bolest creva (IBD).
Iz analize je proizašla „snažna i veoma značajna inverzna globalna genetska korelacija“ između kognitivnih osobina i većine crevnih poremećaja – ali ne i za IBD.
Istraživači misle da ova veza može zavisiti od efekata na određene delove genoma. Analiza zasnovana na genima takođe je otkrila značajno genetsko preklapanje kognitivnih osobina sa Alchajmerovom bolešću i gastro-intestinalnim poremećajima.
Ova veza bi čak mogla biti relativno direktna. Primenom onoga što je poznato kao Mendelova analiza randomizacije, istraživači su pokazali da su vrlo mogući faktori poput obrazovanja i veće inteligencije smanjili rizik od određenih poremećaja creva.
Štaviše, tim je takođe pronašao neke dokaze da je GERB izazvao kognitivni pad zbog nekoliko osobina, uključujući inteligenciju i obrazovne kvalifikacije. Ovaj odnos creva i mozga zaista može da ide u oba smera.
„GERB može biti faktor rizika za kognitivno oštećenje, tako da je važno da zdravstveni radnici traže znake ili simptome kognitivne disfunkcije kod pacijenata koji imaju poremećaj creva“, kaže genetičar Emmanuel Adevuii, sa Univerziteta Edith Covan.
Videli smo brojne prethodne studije koje se bave osom creva i mozga i kako se njome može upravljati. Na primer, jedenje zdrave hrane potencijalno može smanjiti nivo stresa u mozgu kada se ishranom pravilno upravlja.
Još uvek nije jasno kako se ovi odnosi formiraju, ali čini se da je veza između našeg mozga i našeg probavnog sistema jedna od najjačih – a problemi na jednom kraju ovog lanca mogu dovesti do problema na drugom.
Nalazi istraživanja mogu uticati na politiku vlade, sugerišu istraživači: podaci pokazuju da bolji nivoi obrazovanja i kognitivnog razmišljanja na neki način utiču na šanse za probleme u crevima.
„Rezultati podržavaju obrazovanje kao mogući put za smanjenje rizika od poremećaja creva, na primer, podsticanjem višeg obrazovanja ili mogućim povećanjem dužine školovanja“, kaže Adevuji.
„Stoga, napori politike usmereni na povećanje obrazovnog postignuća ili kognitivnog treninga mogu doprineti višem nivou inteligencije, što bi moglo dovesti do boljih zdravstvenih ishoda, uključujući smanjeni rizik od poremećaja creva.
