Dok gradski ljudi spavaju prekriveni toplim sjajem veštačke svetlosti koja okružuje urbane centre, posmatrači zvezda osećaju hladnoću noćnog neba i vide kako su sva njegova sazvežđa zamrljana u mutno zamagljenje tim istim urbanim svetlima.
To je zabrinjavajući trend koji se proteže decenijama unazad. Astronom Kurt Rigel je 1973. godine upozorio da veštačko osvetljenje brzo menja naš pogled na noćno nebo. Od tada smo saznali da svetlosno zagađenje usled širenja urbanih područja takođe šteti ekosistemima i populaciji insekata.
Nova studija pokazuje da noćno nebo postaje sjajnije širom sveta i mnogo brže nego što su sateliti ranije ukazivali. Drugim rečima, najtamnije zvezde na noćnom nebu brzo nestaju dok veštačko svetlo osvetljava noćno nebo.
Na osnovu zapažanja preko 50.000 naučnika građana širom sveta koji su upoređivali svoj pogled na zvezde sa mapama zvezdanog neba koje pokazuju različite nivoe svetlosnog zagađenja, fizičar GFZ nemačkog istraživačkog centra za geonauke Kristofer Kiba i njegove kolege otkrili su da se noćno nebo posvetlilo za otprilike 7 do 10 odsto svake godine, od 2011. do 2022. godine.
To je ekvivalentno noćnom nebu koje se udvostruči u osvetljenosti za manje od osam godina ili više od četiri puta za 18 godina. Istraživači procenjuju da bi dete rođeno pod noćnim nebom sa 250 vidljivih zvezda videlo manje od 100 zvezda u tom istom delu tame do završetka škole.
Oni sumnjaju da je ovaj nedavni trend ka svetlijem noćnom nebu delimično zbog instaliranja modernih LED dioda (dioda koje emituju svetlost), koje emituju više svetlosti za datu snagu od sijalica sa žarnom niti.
Sateliti koji mere globalni sjaj neba često su „slepi“ za plavo svetlo koje LED proizvode, nesposobni da detektuju talasne dužine ispod 500 nm. Ove kraće talasne dužine svetlosti se takođe lakše raspršuju u atmosferi nego duže talasne dužine, stvarajući ogromnu izmaglicu koja sprečava da noćno nebo ikada potpuno potamni.
„Vidljivost zvezda se brzo pogoršava, uprkos (ili možda zbog) uvođenja LED dioda u aplikacije za spoljno osvetljenje“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
„Postojeće politike osvetljenja ne sprečavaju povećanje sjaja neba, barem na kontinentalnim i globalnim razmerama.“
Građanski naučnici u Severnoj Americi prijavili su najveće povećanje osvetljenosti neba, u proseku od 10,4 odsto godišnje; noćno nebo nad Evropom svetlilo je sporije, oko 6,5 odsto godišnje.
Iako je to grub prosek, ostatak sveta vidi da svetlosno zagađenje osvetljava njihovo zvezdano nebo za 7,7 odsto svake godine.
Ovo prevazilazi procene satelitskih merenja globalnog sjaja neba, koja su otkrila da se osvetljenost noćnog neba povećava za 2,2 procenta svake godine između 2012. i 2016. godine, u odnosu na godišnju stopu osvetljenja od 1,6 procenata u prethodnih 25 godina.
Dok analiza zavisi od zapažanja naučnika građana koji su uglavnom bili iz Severne Amerike i Evrope, jer su gledali zvezde vidljive golim okom, analiza uzima u obzir promene u sjaju i spektralnom profilu noćnog neba – da li je svetlost plaviji ili crveniji, sastavljen od kraćih ili dužih talasnih dužina.
Dodajući ono što znamo o jakom sjaju veštačke svetlosti, studija otkriva koliko brzo su ljudi promenili naš pogled na zvezdano nebo.
„Gledajući slike i video snimke Zemljine noćne hemisfere sa Međunarodne svemirske stanice, ljudi su uglavnom zapanjeni samo ‘lepotom’ svetla grada, kao da su svetla na božićnoj jelki. Oni ne shvataju da su to slike zagađenja “, pišu Fabio Falchi i Salvador Bara, dva fizičara i zagovornika tamnog neba na Univerzitetu Santjago de Kompostela u Španiji, u perspektivi nove studije.
„To je kao da se divite lepoti duginih boja koje benzin proizvodi u vodi i ne prepoznajete da je to hemijsko zagađenje.
Da stvar bude gora, hiljade satelita lansiranih u nisku Zemljinu orbitu u poslednjih nekoliko godina takođe zamagljuje sposobnost astronoma da proučavaju kosmos.
Naučnici su pomerili svoje opservatorije dalje od gradskih granica, ali ovi sjajni sateliti reflektuju sunčeve zrake u vidne linije optičkih teleskopa i emituju radio talase na istim frekvencijama koje koriste radio teleskopi.
Dok su ti sateliti van domašaja naučnika građana, Kiba i njegove kolege ponovo traže njihovu pomoć da naprave inventar spoljašnjeg osvetljenja kako bi bolje razumeli izvore svetlosnog zagađenja.
Falči i Bara takođe predlažu nekoliko strategija za kontrolu svetlosnog zagađenja, slično kao što su smernice za kvalitet vazduha suzbile zagađenje vazduha. Potpuna ograničenja i ograničenja ‘crvene linije’ za proizvodnju spoljnih svetla mogli bi da dopune druge napore da se očuva tamno nebo na određenim mestima gde veštačko svetlo još nije ukaljalo tamno crnilo.
