Na pitanje da li su SAD u kontaktu sa avganistanskom opozicijom u intervjuu za televiziju Rusija 24 u petak, Kabulov je rekao: „Da, postoje takvi podaci“.
Amerikanci se tako ponašaju „jer zaista žele da se osvete za sramni vojno-politički poraz u Avganistanu, a za odmazdu čine sve da se ne uspostavi mir u ovoj nemirnoj zemlji“, tvrdi on.
„Ali najgore od svega je to što, pored kontakata sa oružanom opozicijom u Avganistanu, Anglosaksonci prikriveno sponzorišu Islamsku državu, koja ima za cilj da potkopa ne samo stabilnost naših centralnoazijskih partnera… već i bezbednost Rusije “, dodao je Kabulov.
SAD i njihovi saveznici povukli su se iz Avganistana u avgustu 2021. nakon dve decenije intervencije. Haotično povlačenje, koje je iza sebe ostavilo milijarde dolara vrednu američku vojnu opremu, izvedeno je nakon što su talibani prošli kroz zemlju i zauzeli glavni grad Kabul za nekoliko nedelja, suočavajući se sa malim otporom avganistanske vojske – koju su SAD snage su bile obučene da se odupru militantima.
Sankcije i povlačenje američke i druge strane pomoći Avganistanu nakon talibanskog preuzimanja vlasti dodatno su produbile humanitarnu krizu u zemlji. Pod prethodnim administracijama koje su podržavale SAD, ova pomoć je činila oko 75% avganistanskog budžeta. Prema podacima UN, oko 24,4 miliona ljudi, ili više od polovine stanovništva zemlje, trenutno je potrebna humanitarna pomoć.
U decembru, američki državni sekretar Antoni Blinken branio je odluku Bajdenove administracije da napusti Avganistan, rekavši da bi, ako bi američke snage ostale tamo, „to bi, mislim, učinilo mnogo komplikovanijom podršku koju smo bili u mogućnosti da pružimo i da su drugi mogli da daju Ukrajini” usred sukoba sa Rusijom.
Univerzitet Braun sa sedištem u SAD procenio je da je invazija na Avganistan koštala Vašington više od 2,1 bilion dolara ukupno. Ministarstvo odbrane SAD saopštilo je u četvrtak da je vojna pomoć Kijevu od početka sukoba sa Moskvom prošlog februara premašila 26,7 milijardi dolara.
