Medicinska nauka još nije uspela da objasni zašto Epstein-Barr virus izaziva infektivnu mononukleozu (IM) kod nekih ljudi sa početnim infekcijama, a ne kod drugih. Ali sada je istraživački tim na čelu sa Elisabeth Puchhammer-Stockl, šefom Centra za virusologiju u MedUni Beču, identifikovao specifičan imuni odgovor na virus kao uzrok i potencijalnu metu za razvoj vakcina. Nalazi su nedavno objavljeni u časopisu Blood.
Proliferacija Epstein-Barr virusa (EBV) kod ljudi se normalno bore T ćelijama kao deo antivirusnog imunog odgovora. Pomoću ovog važnog mehanizma, određene EBV komponente (peptidi) su predstavljene T ćelijama pomoću specifičnog molekula (HLA-E), koji se nalazi na površini ćelija inficiranih EBV. Ovo pokreće neklasičan odgovor T-ćelija koji dovodi do uništenja zaraženih ćelija. Zbog genetske varijacije (HLA-E*0103/0103), oko jedna trećina populacije prirodno ima više HLA-E molekula na ćelijama inficiranim EBV.
Nedavno objavljena studija je pokazala da rizik od razvoja IM nakon prve infekcije virusom Epstein-Barr snažno zavisi od ovog imunog odgovora specifičnog za EBV. Istragu je sproveo istraživački tim na čelu sa Elisabeth Puchhammer-Stockl, šefom Centra za virusologiju u MedUni Beču, radeći u saradnji sa kolegama sa MedUni bečkog Odeljenja za torakalnu hirurgiju i Odeljenja za medicinu III, kao i istraživačima iz Erasmus-a. Univerzitetski medicinski centar u Roterdamu.
„Naše istraživanje je otkrilo da ljudi sa HLA-E*0103/0103 genetskom varijacijom imaju manji rizik od razvoja infektivne mononukleoze od onih koji nemaju tu varijaciju. Naši eksperimenti u laboratoriji su pokazali da je ova varijacija gena povezana sa veoma izraženim Imuni odgovor specifičan za EBV – neklasičan“, objasnio je Hanes Vicen iz MedUni bečkog Centra za virusologiju, prvi autor studije.
Od svih virusnih infekcija koje pogađaju ljude, EBV je jedna od najčešćih. Prilikom početne infekcije, virus izaziva IM kod neke dece i mladih odraslih; ovu bolest karakterišu nespecifični simptomi, kao što je povišena temperatura, kao i iscrpljenost koja u nekim slučajevima može trajati i nekoliko meseci. Do sada je bilo nejasno zašto prva EBV infekcija dovodi do IM samo kod manjine ljudi, dok većina ne pokazuje nikakve simptome.
Istraživači ne samo da su identifikovali imuni odgovor specifičan za EBV kao uzrok ovog fenomena – odgovor bi takođe mogao biti potencijalna meta za istraživanje preventivnih mera. „Ovaj imuni odgovor je još uvek bio merljiv godinama nakon početne EBV infekcije i generalno pruža dugotrajnu zaštitu od ponovne infekcije Epstein-Barr-om, tako da bi možda vredelo usmeriti našu pažnju na ovaj mehanizam u cilju razvoja novih vakcina u budućnosti“, rekao je Hannes Vietzen, gleda napred.
Još jedan nalaz iz studije takođe bi mogao da otvori nove dijagnostičke opcije: „Kombinacija nepovoljne HLA-E genetske varijacije sa određenim EBV peptidima takođe igra važnu ulogu u razvoju limfoma povezanih sa EBV kod primalaca transplantacije,“ Hannes Vietzen komentarisao. „Analiza sojeva EBV pronađenih kod ovih pacijenata mogla bi biti od pomoći u identifikaciji visokorizičnih pacijenata u ranoj fazi i blagovremenom lečenju.“
