Francuski radnici stupili su u štrajk i pridružili se maršovima širom zemlje u četvrtak, zaustavljajući vozove i prekidajući proizvodnju električne energije u dan protesta širom zemlje protiv vladinih planova da podigne starosnu granicu za penzionisanje za dve godine na 64 godine.
Zastoji su veliki test za predsednika Emanuela Makrona, koji kaže da je njegov plan penzione reforme, za koji istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je izuzetno nepopularan, od vitalnog značaja da se osigura da sistem ne propadne.
Pomeranje starosne granice za odlazak u penziju za dve godine i produženje perioda isplate donelo bi dodatnih 17,7 milijardi evra (19,1 milijardu dolara) godišnjih doprinosa za penziju, što bi omogućilo da sistem prestane da isplati do 2027. godine, prema procenama Ministarstva rada.
„Ova reforma je neophodna i pravedna“, rekao je ministar rada Olivije Dusopt za LCI TV.
Ali demonstranti se nisu složili.
„Moraju se povećati plate i penzije, a ne starosna granica za odlazak u penziju“, pisalo je na jednom velikom transparentu koji su nosili radnici koji su otvorili protestnu šetnju u Turu, u zapadnoj Francuskoj.
„Moraću da pripremim svoj okvir za hodanje ako reforma prođe“, rekla je Izabel, 53, socijalna radnica, rekavši da je njen posao previše težak da bi dodao još dve godine.
Brigitte Meni, ranije penzionisana, rekla je da protestuje kako bi pokazala solidarnost sa bivšim kolegama.
„Šezdeset četiri je prestaro“, rekla je. „A tu sam i zato što mi je dosta Makrona.
U Nici, u južnoj Francuskoj, na velikom transparentu je pisalo: „Ne reformi“.
Sindikati tvrde da postoje i drugi načini da se osigura održivost penzionog sistema, kao što je oporezivanje superbogatih ili povećanje doprinosa poslodavaca ili dobrostojećih penzionera.
Izazov za njih je da transformišu protivljenje reformi – i ljutnju zbog krize troškova života – u masovni društveni protest koji bi na kraju mogao primorati vladu da promeni put.
Sindikalni lideri, za koje se očekuje da će uveče najaviti nove štrajkove i proteste, rekli su da je četvrtak samo početak.
„Potrebno nam je puno ljudi da se pridruži protestima“, rekao je za BFM TV Laurent Berger, šef najvećeg francuskog sindikata CFDT. „Ljudi su protiv ove reforme… moramo to pokazati (na ulicama)“.
Penzijska reforma tek treba da prođe kroz parlament, gde je Makron izgubio apsolutnu većinu, ali se nada da će je usvojiti uz podršku konzervativaca.
Među onima koji su napustili posao bili su mašinovođe, nastavnici i radnici u rafineriji. Radio Frans Inter je vodio svoju muzičku listu umesto uobičajenog programa, a vozači autobusa i državni službenici takođe su štrajkovali.
Saobraćale su samo između jedna od tri i jedna od pet brzih TGV linija, a jedva da je saobraćao lokalni ili regionalni voz, rekao je železnički operater SNCF.
U Parizu su zatvorene neke stanice metroa, a saobraćaj je bio ozbiljno poremećen, sa nekoliko vozova.
Na prometnoj stanici Gare du Nord, ljudi su požurili da uhvate nekoliko vozova koji još uvek rade, dok su zaposleni u žutim prslucima pomagali iznemoglim putnicima.
Radnica restorana Beverli Gahinet, koja je propustila posao jer joj je voz otkazan, rekla je da se slaže sa štrajkom čak i ako ne učestvuje.
Ali nisu svi imali toliko razumevanja.
„Ne razumem, uvek su isti (ljudi) koji štrajkuju… i mi to moramo da izdržimo“, rekla je radnica za nekretnine Virdžini Pinto, dok je pokušavala da nađe metro da ide na posao.
Zabrana iz 2007. godine i ograničenja štrajkova kako bi se garantovao minimalni nivo javnih usluga ograničili su sposobnost sindikata da istroše reformske ambicije vlada.
Činjenica da je rad od kuće sada mnogo češći jer bi pandemija takođe mogla imati uticaja.
Radnici javnog sektora često su u prvim redovima štrajkova, a oko sedam od 10 nastavnika osnovnih škola je prekinulo posao, a skoro isto toliko u srednjim školama, kažu njihovi sindikati, iako je Ministarstvo prosvete dalo mnogo niže cifre.
U Parizu su učenici blokirali najmanje jednu srednju školu u znak podrške štrajkačkoj akciji.
Podaci EDF-a i mrežnog operatera RTE pokazali su da je proizvodnja električne energije smanjena za otprilike 12% ukupnog snabdevanja električnom energijom, što je navelo Francusku da poveća uvoz.
Isporuke su blokirane u rafinerijama kompanije TotalEnergies (TTEF.PA) u Francuskoj, rekli su zvaničnici sindikata i kompanije. Izvršni direktor TotalEnergies-a Patrick Pouianne rekao je u srijedu da jedan dan štrajkova neće poremetiti rad rafinerije, ali bi se to moglo promijeniti ako se protesti nastave.
Uticaj na vazdušni saobraćaj je uglavnom bio ograničen na smanjenje od oko 20% letova na Orliju, drugom najvećem aerodromu u Parizu. Er Frans je saopštio da obavlja sve svoje duge letove i 90 odsto svojih kratkih i srednjih letova.
Makron i nekoliko njegovih ministara u međuvremenu su u četvrtak bili u Barseloni na sastanku sa španskim zvaničnicima.
