Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena, posle višemesečnih razgovora sa ukrajinskim zvaničnicima, počela je da raspravlja o tome koja bi sredstva mogla da se prebace Ukrajini za moguće udare na vojne objekte na privremeno okupiranom Krimu, piše Njujork tajms.
Promena pozicije Bajdenove administracije povezana je sa njenim novim pristupom: ako ukrajinska vojska može da pokaže Rusiji da je njena kontrola nad Krimom ugrožena, to će ojačati poziciju Kijeva u svim budućim pregovorima.
Pored toga, smanjeni su strahovi SAD da bi Kremlj mogao da upotrebi taktičko nuklearno oružje kao odgovor na moguću vojnu kampanju protiv Krima, iako takav rizik ostaje.
Trenutno, kažu izvori NIT, američki zvaničnici razgovaraju sa svojim ukrajinskim kolegama o upotrebi američkog oružja – od sistema HIMARS do borbenih vozila Bredli – za mogući udar duž kopnenog koridora koji povezuje Krim sa Rusijom preko okupiranih gradova Melitopolj i Mariupolj.
Istovremeno, američki predsednik još nije spreman da Ukrajini obezbedi raketne sisteme dugog dometa koji su potrebni Kijevu za napad na ruske objekte na poluostrvu.
Demonstriranjem sposobnosti da udari na Krim, kažu sagovornici NIT, Ukrajina bi mogla da pokaže da ruska kontrola nad Krimom nije fiksna. Bajdenova administracija takođe sve više veruje da bi udari na pozadinske položaje Rusije na Krimu mogli ozbiljno da naškode sposobnosti Moskve da dalje pomera svoju liniju fronta.
Vašington trenutno ne veruje da Ukrajina može da zauzme Krim vojnim putem, između ostalog, zbog strahovanja da bi takav potez mogao da natera ruskog predsednika Vladimira Putina na eskalaciju kao odgovor. Ali trenutni stav Bajdenove administracije je da Rusija mora da veruje da je Krim ugrožen — delom da bi ojačala poziciju Ukrajine u svim budućim pregovorima.
Prema The Nev Iork Times-u, ove nedelje će američka i ukrajinska komanda održati sastanak na visokom nivou u Nemačkoj kako bi razradili planiranje za moguću ofanzivu. Svrha sastanka je koordinacija borbenih planova Ukrajine sa vrstama naoružanja i materijala koje obezbeđuju američki saveznici u NATO.
Treba napomenuti da je stav iznet u materijalu u suprotnosti sa izjavama američkih zvaničnika pre nekoliko meseci. Na primer, u novembru je savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan preporučio da tim Zelenskog počne da razmišlja o realnim zahtevima za pregovore sa Ruskom Federacijom, uključujući reviziju zacrtanog cilja Ukrajine da vrati Krim.
