Kompatibilnost ABO krvnih grupa između davalaca organa i primaoca je ključna za bezbednu transplantaciju. U različitim ABO krvnim grupama, pacijenti koji imaju krvnu grupu B često imaju duže vreme čekanja na transplantaciju bubrega jer je to manje uobičajena ABO krvna grupa, što rezultira manjim brojem davalaca.
Krvna grupa B je češća među crncima i azijatima. Crnim Afroamerikancima je veća verovatnoća da će biti potrebna transplantacija bubrega nego drugim grupama, zbog čega ograničeni broj donatora bubrega tipa B doprinosi zdravstvenim nejednakostima. Na sreću, istraživanja su pokazala da osobe sa krvnom grupom B mogu bezbedno da dobiju transplantaciju bubrega od podgrupe osoba tipa A (podgrupa A 2) koje imaju smanjen nivo antigena A u poređenju sa drugim osobama A.
Iako trenutni rutinski testovi nisu u mogućnosti da identifikuju sve osobe A 2, istraživači u Brigamu i Ženskoj bolnici, jedan od osnivača zdravstvenog sistema Mass General Brigham, i drugi saradnici su izvestili da se genetska analiza može koristiti za identifikaciju do 65 odsto više A 2 donatora, čime se povećava potencijalni broj transplantacija bubrega za kandidate za primaoce sa krvnom grupom B svake godine. Rezultati su objavljeni u American Journal of Transplantation.
„Nekompatibilnost ABO krvne grupe između pacijenta i davaoca organa je i dalje treći najveći faktor koji doprinosi nejednakosti u transplantaciji među manjinama“, rekao je odgovarajući autor Villiam Lane, MD, Ph.D., sa Odeljenja za patologiju. „Uvođenjem tehnologije genotipizacije možemo bolje služiti osobama tipa B u sistemu transplantacije i smanjiti vreme na listi čekanja.
Trenutno se podtipizacija uglavnom izvodi pomoću lektinskog testa, testa koji koristi protein biljnog porekla da bi se utvrdilo koliko A antigena pojedinac proizvodi. Istraživači iz Brigham and Vomen’s Hospital i Southvest Immunodiagnostics analizirali su preko 750 uzoraka od donatora bubrega tipa A u dva centra, podtipovanih i lektinskim testovima i genetskim testovima.
U saradnji sa istraživačima iz Njujorškog centra za krv, dodatna 124 uzorka sa neuverljivim testiranjem lektina su uključena u studiju kako bi se dalje ispitala neslaganja između testiranja lektina i genotipizacije. Uzorke su takođe pregledali koautori u Univerzitetskoj bolnici Lund da bi dodatno potvrdili i precizirali podtipizaciju.
Sve u svemu, nalazi ove studije sa više centara sugerišu da trenutna tipizacija lektina može da umanji stvarni broj A2 pojedinaca među donatorima bubrega tipa A. Konkretno, istraživači su otkrili da se umrli davaoci ne identifikuju kao osobe A 2 tako često kao živi davaoci jer su neke od ovih osoba primile transfuziju krvi od osoba tipa A 1 (ne-A 2 ). Pošto je podtip A 2 određen jednom genetskom promenom u 98 procenata slučajeva, genotipizacija može biti precizniji način identifikacije A 2 pojedinaca koji imaju varijabilnost u nivoima A-antigena.
Trenutno se radi na tome da se pokaže da primaoci tipa B mogu bezbedno i efikasno da prime transplantaciju bubrega od A 2-genotipizovanih pojedinaca. Iako genotipizacija još uvek nije široko dostupna, autori veruju da genotipizacija može dopuniti postojeće testiranje kad god je donor transfuzovan ili je testiranje na lektin neubedljivo, i sa dokazanom efikasnošću može na kraju biti odobreno kao test evidencije za podtipizaciju.
„Genotipizacija je specifičniji test za prevazilaženje ograničenja trenutnim testiranjem“, rekao je Lane. „Transplantacije su uvek balansiranje resursa, ali korišćenjem ove tehnologije, možda ćemo moći da prebacimo više donatora ka nedovoljno opsluženom području kandidata koji čekaju na transplantaciju.
