Menčer je rekao da su dva osnovna uslova za energetsku bezbednost Mađarske nastavak uvoza sirove nafte iz Rusije i nesmetano funkcionisanje gasovoda Turski tok kroz koji zemlja dobija većinu svojih godišnjih zaliha prirodnog gasa.
„Ruski gas čini 85 odsto potrošnje gasa u Mađarskoj i 65 odsto potražnje za naftom. To se ne može promeniti preko noći“, objasnio je on.
Prema rečima zvaničnika, Mađarska stalno traži mogućnosti za diverzifikaciju snabdevanja, ali sve opcije koje se trenutno razmatraju imaju nedostatke.
„Stručnjaci vide tri mogućnosti za diversifikaciju mogli bismo da povećamo kapacitet LNG terminala u Hrvatskoj…druga stvar je pokretanje proizvodnje na rumunskom gasnom polju Neptun.Treće, mogli bismo da uvozimo gas iz Azerbejdžana“, naveo je Menčer i dodao da sva tri „zahtevaju mnogo novca, vremena i ozbiljnog razvoja infrastrukture, tako da ruski gas trenutno ne može biti zamenjen“.
On je napomenuo da je stopa punjenja mađarskog skladišta gasa približno duplo veća od prosečne evropske stope zbog dugoročnih ugovora sa ruskim izvoznikom gasa Gaspromom.
Od početka ruske vojne operacije u Ukrajini krajem februara, EU je uvela sveobuhvatne sankcije moskovskom izvozu energenata, uključujući ograničenje cena na isporuke nafte pomorskom, koje je stupilo na snagu prošlog meseca. Budimpešta je tražila i dobila neka izuzeća od embarga. Premijer Viktor Orban je u više navrata sugerisao da će, ako Brisel ne promeni svoju politiku sankcija, one neizbežno uticati na ekonomiju i energetsku bezbednost bloka.
