Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski želi da poseti Ujedinjene nacije kako bi se obratio na sastanku na visokom nivou Generalne skupštine od 193 člana uoči prve godišnjice ruske invazije na njegovu zemlju 24. februara ako se bezbednosna situacija dozvole, rekao je u petak visoki zvaničnik Ministarstva inostranih poslova.
Prva zamenica ministra spoljnih poslova Emine Džaparova upozorila je u intervjuu za Asošiejted pres da je potrebno mnogo faktora da bi on došao, navodeći pre svega vojnu situaciju na terenu i upozorenje ukrajinske obaveštajne službe da Rusija planira „a veoma ozbiljna ofanziva u februaru.”
„Naš predsednik bi želeo da dođe, ima volju ili nameru da dođe“, rekla je ona, „ali je i dalje pitanje da li će postojati bezbednosna situacija koja će mu omogućiti da dođe“.
Ako Zelenski dođe u UN, to bi mu bilo tek drugo putovanje van Ukrajine od invazije. On je 21. decembra iznenađujuće posetio Vašington kako bi se sastao sa svojim najvažnijim pobornicima u ratu protiv Rusije — predsednikom Džoom Bajdenom i članovima Kongresa kojima je zahvalio na podršci i rekao da Ukrajina i dalje stoji „i pored svih mogućnosti“.
Ambasador Ukrajine u UN-u Sergij Kislica rekao je da je Generalna skupština već zakazala debatu na visokom nivou o ratu za 23. februar, nakon čega će uslediti ministarski sastanak Saveta bezbednosti 24. februara.
Džaparova je rekla da bi Ukrajina želela da skupština usvoji jednu od dve rezolucije za koje Zelenski želi da se odobri uoči godišnjice invazije.
Ona je rekla da se Ukrajina konsultuje sa svojim partnerima o dve mere, jednoj koja bi podržala predsednikovu formulu mira od 10 tačaka koja uključuje obnavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine i povlačenje ruskih snaga i drugu koja bi uspostavila tribunal za krivično gonjenje zločina agresije, što bi omogućilo da Rusija odgovara za svoju ničim izazvanu invaziju.
„Moramo da delujemo korak po korak“, rekla je Džaparova. „Još uvek je pitanje šta će biti prvo. … Verujem da je to nešto što ćemo znati vrlo brzo, u narednih nedelju ili dve.”
Krajem decembra, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je za AP da vlada želi „mirovni“ samit do kraja februara u UN, sa generalnim sekretarom Antoniom Guterešom kao posrednikom, ali nije očekivao da Rusija učestvuje. To bi otežalo predviđanje posredovanja ili okončanja razornog rata.
Kislica, ukrajinski ambasador, rekao je da ne misli da bi ruski predsednik Vladimir Putin dozvolio bilo kome da prisustvuje samitu jer se ne slaže sa njegovim planom da se o ruskim teritorijalnim dobitcima ne može pregovarati.
Džaparova je rekla da se o samitu još uvek razgovara i naglasila da „to nije pregovor“.
Džaparova je rekla da će samit biti platforma za razgovor o stvarima koje Ukrajina smatra važnim pored mirovnog predloga od 10 tačaka, koji takođe uključuje oslobađanje svih zatvorenika, tribunal za odgovorne za rusku agresiju i bezbednosne garancije za Ukrajinu.
„Radi se o oblikovanju diskursa“, objasnila je ona.
To ne znači da je usvajanjem rezolucije ili održavanjem samita Ukrajina spremna da potpiše mirovni sporazum ili prekid vatre, rekla je Džaparova. To znači da bi tek nakon rezolucije ili samita „mogli započeti pregovori o miru, ili sporazum o miru“.
Bivši novinar i TV voditelj, krimski Tatar čiji su roditelji napustili Krim nakon ruskog preuzimanja vlasti 2014. i aneksije strateškog poluostrva, rekao je da je Ukrajini potrebna politička, ekonomska i vojna podrška.
U političkom smislu, rekla je Džaparova, Rusija je diskreditovala Povelju UN, koja se protivi upotrebi sile protiv druge zemlje, i krši međunarodno pravo i međunarodna zajednica bi trebalo da bude izolovana.
Ona je rekla da je ključno pružiti finansijsku podršku Ukrajini jer je njena ekonomija pretrpela mnogo više od ruske, i da se obezbedi oružje „za borbu za mir“.
Džaparova je rekla da su ukrajinske oružane snage visoko motivisane i bore se da zaštite svoju zemlju i narod, „ali ruska vojska ne razume za šta se bore“.
„Dajemo sve od sebe da pobedimo, ali na kraju dana, i dalje je pitanje šta će biti kraj“, rekla je ona.
Ako Ukrajina izgubi, rekla je Džaparova, Putin neće biti zadovoljan „i sigurna sam da bi Rusija u bliskoj budućnosti napala druge zemlje“.
„Ne radi se samo o Ukrajini, već o zajedničkom cilju da se izbegne dalja agresija“, naglasila je ona. „Ako se rat ne obuzda u Ukrajini, rat će postati veći.
