UJEDINjENE NACIJE – Generalni sekretar Antonio Gutereš upozorio je u četvrtak da je vladavina prava u velikom riziku da postane „vladavina bezakonja“, ukazujući na niz nezakonitih radnji širom sveta od ruske invazije na Ukrajinu, puča u regionu Sahela u Africi i severnokorejski ilegalni program nuklearnog oružja i napade Avganistana bez presedana na prava žena i devojčica, piše AP.
Šef UN-a je takođe naveo kao primere slom vladavine prava u Mjanmaru otkako je vojska zbacila izabranu vladu Aung San Su Ći u februaru 2021. što je dovelo do „ciklusa nasilja, represije i teških kršenja ljudskih prava“, i slabih vladavina prava na Haitiju koja je opterećena raširenim kršenjem prava, rastućim stopama kriminala, korupcijom i transnacionalnim kriminalom.
„Od najmanjeg sela do globalne scene, vladavina prava je sve što stoji između mira i stabilnosti i brutalne borbe za moć i resurse“, rekao je Gutereš Savetu bezbednosti UN.
Generalni sekretar je, međutim, požalio da u svakom regionu sveta civili trpe posledice sukoba, ubistava, rastućeg siromaštva i gladi, dok zemlje nastavljaju da „nekažnjeno krše međunarodno pravo“, uključujući ilegalnu upotrebu sile i razvoj nuklearnog oružja.
Kao primer kršenja vladavine prava, Gutereš je prvo naveo rusku invaziju na Ukrajinu 24. februara.
Konflikt u Ukrajini je stvorio „humanitarnu katastrofu i katastrofu za ljudska prava, traumatizirao generaciju dece i ubrzao globalnu krizu hrane i energije“, rekao je generalni sekretar. Pozivajući se na rusku aneksiju četiri regiona u Ukrajini krajem septembra, kao i na aneksiju Krima 2014. godine, on je rekao da svaka aneksija koja je rezultat pretnje ili upotrebe sile predstavlja kršenje Povelje UN i međunarodnog prava.
Šef Ujedinjenih nacija je potom osudio nezakonita ubistva i ekstremističke akte protiv Palestinaca i Izraelaca 2022. godine i rekao da izraelsko širenje naselja – što su UN više puta osuđivale kao kršenje međunarodnog prava – „pokreću bes i očaj“.
Gutereš je rekao da je „veoma zabrinut“ unilateralnim inicijativama koje je poslednjih dana donela nova konzervativna vlada premijera Benjamina Netanjahua, koja sprovodi ultranacionalističku agendu koja bi mogla da ugrozi rešenje sa dve države.
„Vladavina prava je u srcu postizanja pravednog i sveobuhvatnog mira, zasnovanog na rešenju dve države, u skladu sa rezolucijama UN, međunarodnim pravom i prethodnim sporazumima“, naglasio je on.
U širem smislu, generalni sekretar je rekao da je vladavina prava temelj Ujedinjenih nacija i ključna za njihove napore da pronađu mirna rešenja za ove sukobe i druge krize.
Pozvao je svih 193 države članice UN da podržavaju „viziju i vrednosti“ Povelje UN i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, da se pridržavaju međunarodnog prava i da sporove rešavaju mirnim putem.
Sastanak saveta o jačanju vladavine prava, kojim je predsedavao ministar spoljnih poslova Japana Jošimasa Hajaši čija je zemlja odlučila o ovoj temi, izazvao je sukobe, posebno zbog rata u Ukrajini, između Rusije i zapadnih pristalica vlade u Kijevu. Govorilo je skoro 80 zemalja.
„Danas smo opterećeni ratom agresije u Evropi i sukobima, nasiljem, terorizmom i geopolitičkim tenzijama, u rasponu od Afrike do Bliskog istoka do Latinske Amerike do Azijsko-pacifičkog regiona“, rekao je Hajaši.
„Mi, države članice, treba da se ujedinimo za vladavinu prava i da sarađujemo jedni sa drugima kako bismo se suprotstavili kršenju Povelje kao što su agresija“ i „sticanje teritorije silom od države članice“, rekao je on jasno upućivanje na rusku invaziju na Ukrajinu.
Ambasadorka SAD Linda Tomas-Grinfild rekla je Savetu da je „gvozdena obaveza“ za SAD, a osnovni princip Ujedinjenih nacija je da „nijedna osoba, nijedan premijer ili predsednik, nijedna država ili država nije iznad zakona“.
Uprkos „neuporedivom” napretku ka miru i prosperitetu otkako su Ujedinjene nacije osnovane na pepelu Drugog svetskog rata, ona je rekla da neke zemlje ne uspevaju u svojoj posvećenosti principima Povelje Ujedinjenih nacija – „najočigledniji primer” Rusije – ili su „ omogućavajući prekršiocima pravila da nastave bez odgovornosti.”
Tomas-Grinfild je pozvao na odgovornost onih koji ne poštuju suverenitet, teritorijalni integritet, ljudska prava i osnovne slobode, navodeći Rusiju, Severnu Koreju, Iran, Siriju, Mjanmar, Belorusiju, Kubu, Sudan i talibanske vladare Avganistana.
Ruski ambasador u UN-u Vasilij Nebenzia optužio je Zapad da koristi sastanak saveta „da bi prodao narativ o očiglednoj odgovornosti Rusije za izazivanje pretnji međunarodnom miru i bezbednosti, ignorišući, međutim, svoja ogromna kršenja”.
On je rekao da je pre prošlog 24. februara „međunarodno pravo više puta prekršeno“, tvrdeći da koreni trenutne situacije „leže u zapanjujućoj želji Vašingtona da igra ulogu globalnog policajca“.
Nebenzia je ukazao na brojne primere, uključujući NATO bombardovanje u bivšoj Jugoslaviji i Libiji, invaziju na Irak predvođenu SAD „koristeći lažni izgovor“ o prisustvu oružja za masovno uništenje, „ratu protiv terorizma“ u Avganistanu – i okrivio je Zapada za ono što Moskva naziva aktuelnom „specijalnom vojnom operacijom“.
Prva zamenica ukrajinskog ministra spoljnih poslova Emine Džaparova rekla je da je „veoma crno-belo“ da je Rusija odgovorna za zločine u Ukrajini i da treba da odgovara.
Ona je takođe upozorila Savet bezbednosti: „Zakon sile koji Rusija danas varvarski primenjuje nad Ukrajinom daje veoma jasan signal svima u ovoj prostoriji: Niko više nije siguran.
