VAŠINGTON – Ne očekuje se da će Međunarodni monetarni fond umanjiti svoju prognozu rasta od 2,7 odsto u 2023. godini, rekla je u četvrtak šefica globalnog zajmodavca, napominjući da zabrinutost zbog skoka cene nafte nije uspela da se materijalizuje i tržišta su ostala jaka, prenosi Rojters.
Generalna direktorka MMF-a Kristalina Georgieva rekla je da će 2023. biti još jedna „teška godina“ za globalnu ekonomiju, a da je inflacija i dalje tvrdoglava, ali nije očekivala još jednu godinu uzastopnih snižavanja rejtinga poput onih koje su viđene prošle godine, osim neočekivanih dešavanja.
„Rast nastavlja da usporava 2023. godine“, rekla je ona novinarima u sedištu MMF-a u Vašingtonu. „Pozitivniji deo slike je u otpornosti tržišta rada. Sve dok su ljudi zaposleni, čak i ako su cene visoke, ljudi troše… i to je pomoglo učinku.“
Ona je dodala da MMF ne očekuje veće snižavanje rejtinga. „To su dobre vesti.“
Georgieva je rekla da MMF očekuje da će usporavanje globalnog rasta „doći do kraja” i „preokrenuti se krajem 23. i 24. godine”.
Georgieva je rekla da postoji velika nada da će Kina – koja je ranije doprinela oko 35 do 40 odsto globalnog rasta, ali je prošle godine imala „razočaravajuće“ rezultate – ponovo doprineti globalnom rastu, verovatno od sredine 2023. Ali to je zavisilo od toga da Peking ne promeni kurs i da se drži svojih planova da preokrene svoju politiku nulte-COVID-a, rekla je ona.
Ona je rekla da će Sjedinjene Države – najveća ekonomija na svetu – verovatno doživeti meko sletanje, i da će pretrpeti samo blagu recesiju, ako uđu u tehničku recesiju.
Ali Georgijeva je rekla da ostaje velika neizvesnost, uključujući značajan klimatski događaj, veliki sajber napad ili opasnost od eskalacije ruskog rata u Ukrajini, na primer upotrebom nuklearnog oružja.
„Sada smo u svetu koji je podložniji šokovima i moramo da budemo otvoreni da bi moglo doći do preokreta rizika o kome ni ne razmišljamo“, rekla je ona. „To je cela poenta poslednjih godina. Nezamislivo se dogodilo dva puta.“
Ona je navela zabrinutost zbog rastućih socijalnih nemira u Brazilu, Peruu i drugim zemljama, a uticaj pooštravanja finansijskih uslova ostao je nejasan.
Ali inflacija je ostala „tvrdoglava“ i centralne banke bi trebalo da nastave da vrše pritisak na stabilnost cena, dodala je ona.
