UJEDINjENE NACIJE – Potpredsednica Kolumbije je u sredu slušala mnoge članice Saveta bezbednosti koje osuđuju nedavni pokušaj oduzimanja njenog života, a zatim se zahvalila najmoćnijem telu UN na solidarnosti protiv nasilja u zemlji, za koju je rekla da je sa ciljem da potkopa napore nove vlade „za mir, socijalnu pravdu i razvoj i produbljivanje demokratije“, preneo je AP.
Fransija Markes je rekla da se obraća Savetu bezbednosti kao „ćerka zemlje predaka, kao portparol kolumbijskog naroda i predstavnik vlade koja je došla na vlast da promeni istoriju moje zemlje“.
Vlada će se, rekla je ona, „suočiti sa nasiljem, socijalnom nepravdom i strukturnim nejednakostima“ politikom „kako bi Kolumbija postala globalna sila života“.
Markes, prvu crnu potpredsednicu Kolumbije, novinari su kasnije pritisnuli oko sedam kilograma eksploziva koje je njen bezbednosni tim pronašao zakopan pored seoskog puta koji vodi do njene kuće u jugozapadnoj provinciji Kauka, što je opisala kao pokušaj atentata . Ona nije želela da spekuliše o tome ko je odgovoran za postavljanje eksploziva i rekla je da je incident u rukama državnog tužioca.
Potpredsednica, koja se ranije suočavala sa pretnjama smrću, rekla je da novi pokušaj ubistva neće zaustaviti njeno zalaganje za mir i jednakost.
Izabrana je prošlog septembra zajedno sa predsednikom Gustavom Petrom, ekonomistom i bivšim gerilskim borcem, koji pokušava da poveća poreze bogatima, poveća državnu potrošnju i započne mirovne pregovore sa preostalim pobunjeničkim grupama u zemlji.
„Oružano nasilje je uticalo na celo naše društvo“, rekao je potpredsednik Savetu, rekavši da je 10 miliona ljudi, petina stanovništva Kolumbije, „direktne žrtve rata“ i „u svakom domaćinstvu naše zemlje postoje rane i ožiljci od Šta se desilo.“ Ona je dodala da se „strahovi, mržnja, osveta prenose sa generacije na generaciju“.
Markez je rekao da vlada nastoji da prevaziđe „fragmentirani mir“ u zemlji i postigne „potpuni mir“, koji će joj omogućiti da dođe do istorijski isključenih i marginalizovanih teritorija.
Kolumbijska vlada je 2016. potpisala mirovni sporazum sa najvećom pobunjeničkom grupom u zemlji, pokretom Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije, i zatražila od UN-a da uspostavi političku misiju koja će se fokusirati na reintegraciju levičarskih pobunjenika u društvo nakon više od 50 godina rata koji je izazvao preko 220.000 umrlih i raseljenih skoro 6 miliona ljudi.
Prošlog meseca, vlada i njena najveća preostala pobunjenička grupa, Nacionalna oslobodilačka armija, rekli su da će nastaviti da vode mirovne pregovore u Meksiku nakon tronedeljnih pregovora u glavnom gradu Venecuele, Karakasu, koji su dali samo skromne rezultate.
Pre nego što je potpredsednica govorila, članovi saveta su se osvrnuli na aktuelnu situaciju u Kolumbiji, mnogi su pominjali pretnju njoj.
Ambasador Brazila u UN Ronaldo Kosta Filjo rekao je da njegova zemlja oštro osuđuje „neprihvatljiv pokušaj” na potpredsednikov život i izražava „nepokolebljivo uverenje da politički ekstremizam i pokušaji da se blokira napredak u politici inkluzije neće cvetati na našem kontinentu”.
Zamenica francuskog ambasadora Natali Brodherst takođe je oštro osudila atentat na njen život. A ambasador Japana u UN Išikane Kimihiro, sadašnji predsednik saveta, izrazio je „solidarnost sa potpredsednikom čiji je život bio ugrožen“.
Na početku sastanka saveta, članovi su jednoglasno usvojili rezoluciju kojom se proširuje mandat Verifikacione misije UN-a u Kolumbiji kako bi se uključilo praćenje primene poglavlja mirovnog sporazuma o ruralnoj reformi i etničkim pitanjima, što je potpredsednik Markes nazvao „jasnim svedočenjem važnosti ovog sporazuma za svet.”
Ona je pozvala Savet bezbednosti da održi sastanak u Kolumbiji „kako bi izrazili podršku miru sa naše teritorije“ i da bi iz prve ruke videli neke od izazova sa kojima se vlada suočava.
