Tako je 60 odsto Francuza reklo da „podržava“ ili oseća „simpatije“ za mobilizaciju protiv penzione reforme.
Ovo mišljenje dele sve socio-demografske i profesionalne kategorije, ali je više dvosmisleno među penzionerima: njih 48 odsto podržava pokret, 44 odsto – protiv, a 6 odsto – „ne zanima“.
Podrška protestima protiv penzione reforme raste na 67% među zaposlenima, 65% među radnicima i 68% među ljudima od 50-64 godine.
Ove godine podrška Francuza je jednaka onoj koju je Elabe zabeležio 2019. tokom protesta protiv prethodne penzione reforme, od koje se odustalo zbog Covid-19 (60% odobravanja protesta 2023., 65% pre četiri godine) .
Pored toga, 46 odsto Francuza je izjavilo da je spremno da protestuje protiv penzione reforme u narednim nedeljama. Ovo je devet poena više nego u novembru 2019. To se posebno odnosi na glasače Žan-Lika Melanšona u prvom krugu predsedničkih izbora (70%) i birače Marin Le Pen (58%).
Konačno, Francuzi u velikoj većini (68%) smatraju da „vlada nije poslušala i ostala na svojim pozicijama bez značajnijih kompromisa” sa sindikatima i političkim organizacijama.
Francuska premijerka Elizabet Born najavila je u utorak dugo očekivanu penzionu reformu kojom će se povećati starosna granica za odlazak u penziju, što je već izazvalo kritike najvećih sindikata u zemlji.
Plan francuske vlade predviđa postepeno povećanje starosne granice za penzionisanje za tri meseca svake godine kako bi se dostigao cilj od 64 godine do 2030. godine, umesto sadašnjih 62. Francuska vlada je ranije planirala da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju na 65 godina.
Socijalisti, krajnje levičari iz „Nepokorene Francuske” i krajnje desničarske „Nacionalne unije” oštro su osudili Makronovu penzionu reformu. Umesto toga, sindikati su pozvali na opštenarodne štrajkove 19. januara.
