UJEDINjENE NACIJE – Sjedinjene Države optužile su u utorak ruske vojne izvođače koje podržava Kremlj da se mešaju u unutrašnje stvari afričkih zemalja i da „povećavaju verovatnoću da će nasilni ekstremizam rasti“ u regionu Sahela koji se suočava sa sve većim napadima i pogoršanjem bezbednost — optužba koju je Rusija demantovala, preneo jr Asošijeted pres.
Zamenik američkog ambasadora Ričard Mils napao je Vagner grupu na sastanku Saveta bezbednosti UN o Zapadnoj Africi i Sahelu, optužujući njene paravojne snage da se nisu bavile ekstremističkom pretnjom, da otimaju zemlje njihovim resursima, da krše ljudska prava i da ugrožavaju bezbednost i bezbednost mirovnih snaga i osoblja UN.
Francuska politička savetnica Isis Žaro-Darno ponovila je Milsa, rekavši da se „model“ koji koriste Vagnerovi plaćenici pokazao „potpuno neefikasnim u borbi protiv terorizma“. On je naveo „podli“ i razorni uticaj njenog rada i kršenja ljudskih prava, uključujući navodno ubistvo preko 30 civila u Maliju i pljačku prirodnih resursa.
Zamenik britanskog ambasadora u UN Džejms Kariuki naveo je pogoršanje bezbednosti posebno u Maliju, Burkini Faso, Nigeriji i basenu jezera Čad, kao i strah od širenja nestabilnosti na priobalne zemlje zapadne Afrike. „Ne možete zanemariti destabilizujuću ulogu koju Vagner grupa igra u regionu. Oni su deo problema, a ne rešenje“, rekao je on savetu.
Zamenica ruskog ambasadora u UN-u Ana Evstignjejeva odbacila je pokušaje „da se ukalja ruska pomoć Maliju“, gde Moskva ima bilateralni sporazum o pomoći prelaznoj vladi, „i u drugim zemljama u Africi“.
„Neke zemlje su danas još jednom izjavile da Rusija očigledno pljačka i pljačka resurse Afrike i olakšava rast terorističke pretnje“, rekla je ona, optužujući te neimenovane nacije da rade istu stvar „širom sveta i Afrike“, posebno u susednoj Libiji čime je destabilizovano čitavo područje.
„Optužbe protiv Rusije su jednostavno zapanjujuće, s obzirom na zdrav razum“, i potkopavaju afričke lidere koji pokušavaju da reše sopstvene probleme i odluče sa kim žele da sarađuju, rekla je ona.
Evstigneeva nikada nije poimenično spomenula Vagnerovu grupu. Grupom rukovodi poverenik ruskog predsednika Vladimira Putina, Jevgenij Prigožin, a njene plaćenike zapadne zemlje i stručnjaci UN optužuju za brojna kršenja ljudskih prava širom Afrike, uključujući Centralnoafričku Republiku, Libiju i Mali.
Đovani Biha, zamenik šefa Kancelarije UN za zapadnu Afriku i Sahel, rekao je savetu da se „nebezbednost ponovo pogoršala u velikim delovima regiona“, zbog aktivnosti naoružanih grupa, nasilnih ekstremista i kriminalnih mreža. Kao rezultat toga, rekla je ona, više od 10.000 škola širom Sahela je zatvoreno, ostavljajući milione dece bez obrazovanja, a zatvoreno je skoro 7.000 zdravstvenih centara.
Naoružane grupe se bore za prevlast i kontrolu resursa, rekla je ona, a centralni Sahel se suočava sa „neviđenim nivoima bezbednosti i humanitarnih izazova, društveno-političkom nestabilnošću, dodatno otežanom uticajem klimatskih promena, i nesigurnošću hrane koju su pogoršali sukoba u Ukrajini“. Ona je dodala da sve veći napadi u zemljama duž Gvinejskog zaliva prete transportnim arterijama ka zemljama koje nemaju izlaz na more dalje na severu.
Prema najnovijem izveštaju generalnog sekretara Antonija Gutereša objavljenom ove nedelje, preko 18,6 miliona ljudi u regionu doživljava „ozbiljnu nesigurnost u hrani“, što je povećanje od 5,6 miliona od kraja juna 2022. godine, pri čemu su Burkina Faso, Niger i Nigerija najteže pogođen. A oko 6,3 miliona ljudi je raseljeno širom Sahela, što je povećanje od 300.000 od juna.
Ruskinja Evstigneeva je rekla da Moskva deli zabrinutost zbog sve većeg broja terorističkih pretnji u regionu, tekućih međuetničkih i međuzajedničkih sukoba, organizovanog kriminala, trgovine drogom i ubistava velikog broja civila od strane boraca u drugoj polovini 2022.
Ona je ukazala na povlačenje francuskih antiterorističkih snaga i Evropske vojne operativne grupe Takuba pod njihovom komandom 30. juna, rekavši da to nije dogovoreno sa prelaznom vladom Malija i da ima „negativan uticaj“ na bezbednosnu situaciju u kratkom periodu. termin.
„Bez obzira na to“, rekla je ona, „već postoji određeni napredak“ i Rusija pruža Maliju „odgovarajuću pomoć“.
Mils, zamenik američkog ambasadora, rekao je da su Sjedinjene Države duboko zabrinute zbog bezbednosne, humanitarne i političke krize u Sahelu koje izazivaju „dramatično povećanje snage i uticaja nasilnog ekstremizma“.
Problem zahteva „demokratsko rešenje upravljanja“, rekao je on. „Takođe smo ozbiljno zabrinuti zbog demokratskog nazadovanja širom regiona i pozivamo na povratak demokratski izabranih vlada koje predvode civili.
Poslednji talas puča u zapadnoj Africi započeo je u Maliju 2020. godine, zatim u Gvineji 2021., a zatim u Burkini Faso u januaru 2022.
Omar Alieu Tourai, predsednik komisije zapadnoafričke regionalne grupe ECOVAS, rekao je Savetu da sa zadovoljstvom može da izvesti da su prelasci na kritične izbore u tri zemlje „na toku“, a glasanje će se održati u naredne dve godine.
