Dva istraživanja su potkrepila ove navode, a oba su rezultirala istim nalazima čime je dodatno naglašena važnost proaktivnog suočavanja sa stresom kod mladih.
Preciznije, postoje određene veštine koje osobe u mlađoj odrasloj dobi mogu da savladaju, a koje će im dugoročno pomoći pri reagiranju na stres i sprečavanju negativnog uticaja stresa na zdravlje.
Ovakve veštine nazivaju se „proaktivnim suočavanjem“. Reč je o načinima ponašanja koja mozgu omogućavaju pripremu za odgovaranje na stresore.
S jedne strane, ta priprema može da budei bihevioralna, poput štednje novca koja će u budućnosti pomoći u rešavanju finansijskih problema.
S druge strane, ljudi se za stres mogu pripremati kognitivno na način da vizualizuju kako će se nositi as predstojećim izazovima.
„O proaktivnom suočavanju možete razmišljati i kao o načinu pomaganja ljudima da nastave da rade prema svojim ciljevima, čak i kada se suočavaju sa izazovima“, piše Science Daily .
U dve studije naučnici su otkrili da one osobe koje su se proaktivno suočavale sa stresom, na primer, razmišljajući šta im je potrebno da postanu uspešni, imaju manje negativnih uticaja na zdravlje u stresnim periodima.
Nažalost, za osobe starije dobi, ova metoda se nije pokazala efikasnom.
Ova otkrića naglasila su važnost edukacije mladih o načinima suočavanja sa stresom koji je u modernom svetu neizbežan.
Posebno je važno fokusirati se na studente s obzirom na činjenicu da je period stidiranja idealan za usvajanje veština proaktivne borbe sa stresorima, prenosi N1 Zagreb.
