Ponekad je ono što je dobro za vaše srce dobro i za vaš mozak.
Nedavno istraživanje odraslih u SAD starijih od 50 godina pokazalo je da su oni koji su posedovali kućnog ljubimca duže od pet godina postigli bolje rezultate na testovima kognitivnog pamćenja od onih koji žive bez ukućana među vrstama.
Nalazi sa Univerziteta u Mičigenu sugerišu da ‘efekat kućnog ljubimca’ može zaštititi više od zdravlja naših creva i srca; takođe bi moglo da igra ulogu u našem starenju mozga.
Rezultati su zasnovani na nacionalno reprezentativnom istraživanju od 2010. do 2016. godine, koje je, između ostalog, pitalo više od 20.000 odraslih starijih od 50 godina o njihovom statusu kućnih ljubimaca.
Koristeći ove nalaze godinama kasnije, istraživači su pokazali da su oni koji su označili polje za kućne ljubimce pokazali zanimljive razlike u svojim kognitivnim rezultatima tokom šestogodišnjeg perioda testiranja.
Efekat je bio očigledan samo kod učesnika starijih od 65 godina, što je obično kada simptomi demencije počinju da se pokazuju.
Ako je osoba u toj starosnoj grupi posedovala kućnog ljubimca više od pet godina, istraživači su otkrili da je njihova kratkoročna i dugoročna memorija za reči bila mnogo bolja od onih koji nisu imali kućnog ljubimca, ali su sličnih godina.
Svaki put kada su učesnici testirani tokom šestogodišnjeg perioda, kohorta kućnih ljubimaca pokazala je bolje rezultate, čak i kada su neizbežno starili.
Nalazi su samo asocijacija, a ne i jasan dokaz da „efekat kućnih ljubimaca“ zaista postoji. Može biti, na primer, da ljudi sa boljom kognitivnom funkcijom imaju veće šanse da održavaju duže druženje sa kućnim ljubimcima kasnije u životu.
Uz to, studija se pridružuje mnogim nedavnim studijama koje sugerišu da je imati kućnog ljubimca dobro za vas. Postoje brojne teorije o tome zašto je to tako, a sve tek treba dokazati.
Imati psa, na primer, može značiti da su vlasnici kućnih ljubimaca primorani da ustanu i više se kreću, a svakodnevno kretanje je usko povezano sa zdravljem mozga i funkcionalnom dugovečnošću.
Životinje takođe unose nove bakterije u cirkulaciju domaćinstva, koje bi mogle poboljšati zdravlje naših creva na bolje. Inače, veza između creva i mozga je ona za koju su naučnici nedavno shvatili da je mnogo važnija nego što smo nekada mislili.
Ili nas kućni ljubimci jednostavno čine srećnim. Studije sugerišu da prisustvo životinje u našim životima može da ublaži usamljenost i hronični stres.
U starosti, to bi moglo biti važnije nego ikad. Dokazi su pokazali da izolacija može da promeni samu strukturu i funkciju našeg mozga.
Čak postoji šansa da su sve ove teorije barem delimično tačne.
Uobičajeni faktori rizika za demenciju uključuju fizičku neaktivnost, izolaciju, kardiovaskularne bolesti, depresiju/anksioznost i hronični stres.
Ukratko, posedovanje kućnog ljubimca može pomoći u zaštiti brojnih različitih puteva do kognitivnog pada odjednom.
Ali dok se većina studija o vlasništvu kućnih ljubimaca fokusirala na to kako psi ili mačke utiču na naše emocije i fizičko zdravlje, mnogo manje studija je razmatralo kako kućni ljubimci utiču na našu sposobnost razmišljanja.
Neke od tih studija pokazale su nulte rezultate. Ali istraživači iz Mičigena misle da je to zato što postoji zaostajanje u tome koliko dugo je kućnom ljubimcu potrebno da utiče na naš mozak, a većina prethodnih studija koristila je kratke interakcije sa nepoznatim psima da bi testirala efekat.
A, kao što svi znamo, usamljenost se ne pobeđuje za jedan dan. Niti se prijateljstvo gradi u jednom maženju.
Ljudi oblikuju svoje dane oko svojih ljubimaca, a ovi životinjski saputnici mogu uticati na skoro svaki aspekt naših života.
Imati sa kim da razgovaramo tokom dana, čak i ako nije čovek, moglo bi da bude vežbanje verbalnih mreža u našem mozgu.
Kućni ljubimci bi mogli da nas održavaju mladima i spremnima kako iznutra tako i spolja.
