Vlasti jednog indijskog himalajskog grada obustavile su građevinske aktivnosti i počele da premeštaju stotine ljudi u privremena skloništa nakon što se hram urušio i pojavile su se pukotine u preko 600 kuća zbog potonuća zemlje, saopštili su zvaničnici u subotu.
Stanovnici grada Džošimata u državi Utarakand kažu da su počeli da primećuju pukotine u kućama, posebno posle poplava u regionu 2021. Nije bilo izveštaja o povređenima u urušavanju hrama kasno u petak, a oni koji žive u blizini napustili su to područje dan ranije.
Himanšu Khurana, okružni administrator, rekao je da je više od 60 porodica premešteno u vladine humanitarne kampove. Taj broj će verovatno dostići 600 porodica, prenose mediji.
Televizijski snimci takođe pokazuju pukotine na putevima, koje ometaju kretanje vozila.
Ranjit Sinha, najviši državni zvaničnik za upravljanje katastrofama, rekao je da je neposredni uzrok pukotina „izgleda da je neispravan sistem za odvodnjavanje, što je dovelo do prodiranja vode ispod kuća što je dovelo do njihovog potonuća“.
Vlada će plaćati 4.000 rupija (50 dolara) mesečno tokom šest meseci onima koji su ostali beskućnici u Džošimatu, hramskom gradu od oko 25.000 ljudi koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1.890 metara (6.200 stopa) i pada na ključne hinduističke hodočasnike, kao i na pešačenje kola, rekao je Khurana.
Desetine hiljada poklonika koji se kreću ka Badrinatu i Him Kund Sahibu, ključnim mestima hodočašća hinduista i sika, prolaze kroz Džošimat, 490 kilometara (305 milja) severoistočno od Nju Delhija. Ogroman priliv hodočasnika i turista doveo je do toga da se grad eksponencijalno širi tokom godina masovnom izgradnjom zgrada i puteva, što neki stručnjaci povezuju sa slijeganjem zemlje.
Građevinske aktivnosti koje su privremeno obustavljene uključuju put Chardham za sve vremenske uslove — vodeće preduzeće savezne vlade za povezivanje različitih hinduističkih hodočasničkih mesta, projekat postavljanja kolica vučenih užadima za prevoz hodočasnika i turista u obližnjem Auliju i hidroelektrane.
Region je bio svedok razornog naleta oblaka — ekstremnih padavina za kratko vreme — što je dovelo do smrti stotina u 2013., kao i do velikih poplava 2021. Stručnjaci kažu da su glečeri koji se brzo smanjuju, delom zbog klimatskih promena, takođe još jedan razlog zašto region je pogođen uzastopnim katastrofama.
„Između 2015. i sredine 2021. zabeleženo je najmanje 7.750 ekstremnih padavina i proloma oblaka u Utarakhandu. Takvi slučajevi su štetni za Džošimat jer mogu povećati broj pogođenih zgrada, što na kraju pogoršava ranjivost lokalnog stanovništva Kavita Upadhiai“, rekao je , stručnjak za vodnu politiku koji je trenutno istraživač-saradnik u projektu Riverine Rights Univerziteta u Oslu.
Upadhiai, koji je iz Utarakhanda i živi u regionu, rekao je da su nesmanjeni infrastrukturni projekti velikih razmera, kao i nekontrolisani priliv turista, takođe doprineli potonuću zemlje.
„Padine Džošimata su formirane od ostataka klizišta. To znači da postoji granica do koje grad može biti opterećen zgradama ili poremećen aktivnostima kao što je izgradnja velikih infrastrukturnih projekata poput brana i puteva.“
Studija Državne uprave za upravljanje katastrofama Utarakhanda upozorila je da bi izgradnja uklanjanjem kamenih gromada i miniranjem obronaka dovela do ozbiljne štete po životnu sredinu.
U maju prošle godine, Meera Ravat, stanovnica, bila je zaprepaštena dok je kuvala u kuhinji kada je čula klokotanje vode koja teče ispod poda.
„Tog dana sam shvatila da će se nešto loše dogoditi u našem gradu Džošimat. U septembru sam videla malu pukotinu na podu. U decembru se proširila i napustili smo kuću“, rekla je Mira.
