Očekuje se da će projekat, koji je pokrenut u južnoj Francuskoj 1980-ih i ima za cilj proizvodnju komercijalne električne energije nuklearnom fuzijom, postati veliki izvor energije bez ugljenika do 2025. godine.
Međutim, prema Barabaskiju, taj datum „uopšte nije bio realan“, a sada se projekat suočava sa dva nova izazova.
Prvo pitanje, rekao je on, su pogrešno izračunata merenja za spojeve blokova koji treba da se zavare zajedno za komoru reaktora. Drugi je nedavno otkriće tragova korozije u termičkom štitu, potrebnog da zadrži toplotu stvorenu u reakciji nuklearne fuzije.
Barabaschi je rekao da rešavanje ovih problema „nije pitanje nedelja, već meseci, čak i godina. ”
Tokom procesa fuzije, laka atomska jezgra se spajaju u zagrejanu plazmu, koja se drži unutar uređaja za zatvaranje u obliku krofne koji se zove tokamak. Cilj je stvaranje bezbednog i gotovo neograničenog snabdevanja električnom energijom.
ITER je pokrenut 1985. godine, nakon samita između tadašnjeg američkog predsednika Ronalda Regana i sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova. Projekat se već godinama suočavao sa nizom tehničkih izazova i troškova. Trenutno ga zajednički razvijaju kompanije iz Kine, EU, Indije, Japana, Južne Koreje, Rusije i SAD.
Moskva i dalje učestvuje u ITER-u uprkos sankcijama i ukrajinskom sukobu. Nedavno, u novembru prošle godine, Rusija je projektu isporučila džinovski magnet potreban za izgradnju tokamaka. Prema ciljevima projekta, ITER tokamak će biti najveći i najmoćniji fuzioni uređaj na svetu.
