Italijanska agencija za lekove „Aifa“ objavila je podatak da nedostaje skoro 3.000 lekova ili da su njihove zalihe skoro iscrpljene, a radi se uglavnom o lekovima koji se koriste za lečenje gripa.
Tu su antimukolitici, kao i neki antibiotici poput „azitromicina“ za koga se pogrešno verovalo da leči kovid, a nisu urodili plodom apeli lekara da se ne stvaraju zalihe tog antibiotika.
Nacionalno udruženje apotekara „Federfarma“ pokazuje i nedostatak antibiotika „cefiksoral“, kao i to da je prestala proizvodnja antibiotika „zimoks“, ali za njih postoje alternative koje svakako mora da prepiše lekar.
„Aifa“ je objavila i da nedostaju lekovi koji se ne koriste za lečenje gripa, već za epilepsiju i pritisak, neki dijuretici i onkološki lekovi.
No, i u ovom slučaju italijanski sistem na neki način uspeva da izdrži zahvaljujući alternativama.
Od 3.000 lekova sa liste agencije za lekove, 554 fali zbog proizvodnih i distributivnih problema, zbog prevelike potražnje i smanjenih zaliha.
„Nedostatak lekova je nešto što se povremeno dešava, ali u ovom momentu, iako je to neznatno, možemo da kažemo da nedostaju lekovi više nego u toku pandemije“, izjavio je za italijanske medije Roberto Tobija, nacionalni sekretar „Federfarme“.
Razlozi su mnogobrojni. Jedan od najvažnijih je taj da je ove godine Italijane pogodio izuzetno jak virus gripa, najjači u poslednjih 10-15 godina.
Uz to cirkuliše i dalje koronavirus, kao i respiratorni sincicijalni virus, što zahteva korišćenje lekova koji se i inače koriste za grip u zimskom periodu.
Roberto Tobija dodaje i da su ljudi u strahu da neće naći ove lekove u apotekama, pa kupuju zalihe iako zapravo nemaju nikakvu potrebu za njima, a tu je i činjenica da Italija zavisi od zemalja poput Indije i Kine kada se radi o proizvodnji nekih aktivnih sastojaka, a te zemlje su u ovom momentu usporile proizvodnju.
Dodaje da zbog rusko-ukrajinskog sukoba nedostaju neke sirovine koje nisu samo aktivni sastojci. Nedostaje nam materijal za pakovanje lekova, aluminijum i blisteri u koje se stavljaju lekovi, nedostaje karton i slično.
Mnoge apoteke su se aktivirale u smislu da same prave lekove koji su zamena za one kojih nema trenutno na tržištu, a imaju istu efikasnost poput industrijskih.
U Italiji mnogi građani preferiraju poznate „marke“ lekova od tzv. generičkih tj. lekova sa istim aktivnim sastavom samo pod drugim imenom, pa su apotekari dužni da, ukoliko nema baš tog leka, ponude pacijentima ove druge.
Italijani nemaju poverenja u generičke lekove tj. one koje ne poznaju pod određenim imenom, tako da ova zemlja broji najmanji procenat ljudi koji koriste generičke lekove koji nisu ništa drugo nego ti isti lekovi samo pod drugim nazivom.
Svake godine Italijani potroše oko milijardu ipo evra za „markirane“ lekove usled nepoverenja prema generičkim lekovima.
Svetski mediji prenose da zbog novog talasa zaraze u Kini , apoteke u susednim zemljama takođe bivaju ispražnjene.
„Mnogi ljudi kupuju paracetamol ne bi li ga poslali rodbini u Kini“, izjavila je za Si-En-En apotekarka sa Tajvana kako bi objasnila zašto ga nema u njenoj apoteci.
U Grčkoj se beleži nedostatak lekova za prehladu, kašalj, antibiotika, kao i sprejeva za nos i inhalaciju pre svega za decu.
Ministar zdravlja Grčke Thanos Plevris poslao je pismo Evropskoj komisiji tražeći da se usvoji centralna evropska politika na nivou EU ne bi li se sprečio nedostatak lekova. I Francuska, Nemačka i Rumunija prolaze kroz sličnu situaciju, kao i Velika Britanija.
Nacionalna zdravstvena organizacija u Irskoj iznela je listu 186 lekova koji rezultiraju kao oni koji se teže pronalaze zbog svetske krize u dostavljanju. Dok se ne dođe do zajedničkog rešenja na nivou Unije, iz „Federfarme“ u Italiji poručuju da je potrebno apelovati na građane da ne prave nepotrebne zalihe u strahu od nestašica ili nekih mogućih, budućih pandemija.
