Završene su novogodišnje svečanosti u Bosni, a posetioci zimskih odmarališta u zemlji se pakuju za povratak kući. Prolećne temperature ostavile su malo ili nimalo snega na planinama, a nije jasno kada će sledeći posetioci stići.
Mala balkanska zemlja sa 3,3 miliona stanovnika među nekoliko je u Evropi koja se suočava sa padom ski sezone usred blage klime u većem delu kontinenta kada počinje 2023.
Rekordno visoke dnevne temperature za ovo doba godine potučene su na momente izbrisane poslednjih dana na stotinama meteoroloških stanica, u najmanje 10 zemalja: Bosni, Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Letoniji, Litvaniji, Holandiji, Poljskoj i Švajcarskoj. Najmanje pet njih Belgija, Češka, Letonija, Poljska i Holandija postavilo je dnevne rekorde za 31. decembar ili 1. januar.
Svetska meteorološka organizacija UN već dugo upozorava na loše efekte klimatskih promena i kaže da je poslednjih osam godina bilo osam najtoplijih u istoriji. Padovi ove zime nisu ograničeni na padine bez snega, gde su najviše pogođene srednje visine: meteorološki zvaničnici i naučnici kažu da flora i fauna takođe osećaju uticaj.
Meteorolog Florijan Imberi iz nemačke nacionalne meteorološke službe, DVD, rekao je da bi temperaturna anomalija uočena tokom novogodišnjeg perioda mogla da izazove neželjeni rast biljaka – izlažući useve većem riziku od oštećenja od mraza kasnije tokom zime.
Biolog Livio Rej, portparol Švajcarskog ornitološkog instituta, rekao je da mnoge patke koje bi inače migrirale u Švajcarsku u ovo doba godine iz nordijskih zemalja više ne dolaze, poput čupave patke.
U zemljama poput Finske „nalaze hranu zato što se jezera ne smrzavaju“ – što znači da mogu da nastave da se hrane dagnjama koje jedu u toplijim godišnjim dobima i koje bi inače bile nedostupne zbog leda zimi, rekla je Rej telefonom.
Bosanska skijališta, između ostalih u manjim planinskim lancima širom Evrope, osjećaju su nevolju.
Na planini Vlašić, u blizini centralnog grada Zenice, turisti su se spakovali za rani povratak kući usred proljetnih temperatura. Vlasnici hotela kažu da su rezervacije smanjene, a time i cene soba i broj osoblja. Turistički zvaničnici kažu da su turisti prinuđeni da traže alternative skijanju, poput planinarenja po travnatim planinskim vrhovima – ili vožnje ski liftovima, samo zbog pogleda.
„U ovom trenutku, kada bi trebalo da dočekujemo skijaše na našoj planini, nema snega, tako da nema sumnje da će nam posao posustati, to je za očekivati“, rekao je Dino Korugić, direktor hotela Sunce na Vlašiću. „Naše rezervacije su u snažnoj korelaciji sa () vremenskom prognozom.“
Čak i veštačka rešenja ne izdržavaju ono što neki nazivaju „zelenom zimom“: ili je previše toplo da bi se pravio veštački sneg, ili se topi ubrzo nakon što se ispljune na padine.
Srđan Stevanović, konsultant za skijaška takmičenja za skijalište Jahorina kod Sarajeva, rekao je da su njegovi menadžeri počeli da bacaju vještački snijeg krajem novembra kako bi se pripremili za otvaranje skijaške sezone sredinom decembra, ali je toplo vrijeme osujetilo njihove napore.
„Uprkos najsavremenijem sistemu za osnežavanje, postavljanju novih žičara i gondola, Bog i priroda su se pokazali jači od nas i onemogućili da se pravi sneg za naše goste“, rekao je on.
