On je za Glas Amerike kazao da je zbog „pandemije zagađenja“ potrebno da država hitno počne da preduzima mere koje je sama donela, ali „toga nema“.
Jovanović je naveo da se visok nivo zagađenja vazduha u Srbiji preneo i u ovu godinu, jer se, kako je kazao, nije radilo na smanjenju emisije štetnih čestica na izvorima, a i meteorološki uslovi nisu povoljni.
Naveo je da je program Srbije za zaštitu vazduha do 2030. usvojen u decembru 2022. Iznet je i plan kako smanjiti zagađenje u narednim godinama, koji podrazumeva subvencinisanje domaćinstava da se greju na manje zagađujuće gorivo, subvencije za zamenu automobila i slično.
„Ali, hajde od juče da počnemo na tome da radimo. Ne vidim to, jer je budžet za 2023. donet kada i ovaj dokument (program za zaštitu vazduha). Opet u budžetu nedostaje novac, oko 200 evra miliona godišnje, da bi se do 2030. to dogodilo“, rekao je on.
Specijalistkinja za plućne bolesti Slavica Plavšić kazala je da posledice udisanja zagađenog vazduha mogu biti u rasponu od iritacije nosa do infarkta ili karcinoma.
Upozorila je da osetljive kategorije stanovništva treba ozbiljno da shvate preporuke da ne izlaze napolje ako nije neophodno, kada je vazduh prekomerno zagađen.
NEA je 1. januara saopštila da je u 2022 vazduh u „zonama“ Srbija i Vojvodina bio prekomerno zagađen, pri čemu su Užice, Popovac, Valjevo i Novi Pazar prednjačili po broju dana sa prekoračenjem srednjih koncentracija PM čestica.
U analizi te organizacije se navodi da je više od 100 dana sa prekoračenjem tih koncentracija zabeleženo i na mernim stanicama Smederevo-Radinac, Beograd-Zemun TB, Kosjerić i Pirot.
Naveli su da državno praćenje koncentracije PM čestica u realnom vremenu pokriva samo 12 od 29 gradova sa više od 50.000 stanovnika, a da 20 odsto stanovnika Srbije živi u opštinama u kojima nema nikakvog nadzora kvaliteta vazduha.
NEA je upozorila da više od 95 stanovništva Srbije živi u zonama gde srednje godišnje vrednosti PM 2.5 čestica, najopasnijih po zdravlje, prelaze vrednost koju preporučuje Svetska zdravstvena organizacija.
„U publikaciji Instituta za zdravstvene efekte iz septembra 2022. naveden je podatak da godišnje u Srbiji pre vremena umre 12.700 ljudi, usled dugogodišnje izloženosti zagađenom vazduhu“, piše u analizi.
