Šef mjanmarske hunte u sredu je napao zemlje zbog intervenisanja u poslovima njegove zemlje, dok je zahvalio drugima na „pozitivnoj“ saradnji, napominjući kako blisko sarađuje sa susedima kao što su Kina, Indija i Tajland.
Ova zemlja jugoistočne Azije suočena je sa međunarodnom izolacijom i sankcijama predvođenim Zapadom otkako je pre skoro dve godine vojska preuzela vlast od demokratski izabrane vlade koju je predvodila nobelovka Aung Sang Su Ći, piše Rojters.
„Želim da se zahvalim nekim međunarodnim i regionalnim zemljama i organizacijama i pojedincima koji su pozitivno sarađivali sa nama… usred svih pritisaka, kritika i napada“, rekao je viši general Min Aung Hlaing u govoru povodom obeležavanja Mjanmara 75. dan nezavisnosti.
„Usko sarađujemo sa susednim zemljama kao što su Kina, Indija, Tajland, Laos i Bangladeš. Radićemo zajedno na stabilnosti i razvoju granica“, rekla je Min Aung Hlaing u televizijskom govoru sa parade nacionalnog praznika u glavnom gradu Najpijou.
Mjanmar je u haosu otkako je vojska preuzela vlast od vlade Su Ći 1. februara 2021. godine, privela nju i druge zvaničnike i odgovorila na prodemokratske proteste i neslaganje brutalnom silom, raselivši stotine hiljada ljudi.
Dok su ulični protesti sada retki nakon krvavih gušenja, vojska je uključena u gotovo svakodnevne sukobe sa manjinskim etničkim snagama, a nesigurnost se proširila na delove zemlje dok su pripadnici takozvanih Snaga Narodne odbrane podigli oružje da se bore za povratak do demokratije.
U međuvremenu, Su Ći je osuđena po pet tačaka za korupciju krajem prošle godine i osuđena na još sedam godina zatvora, čime je okončan maraton suđenja koja su međunarodno osuđena kao lažno osmišljeno da zadrži najveću pretnju hunte usred rasprostranjenog domaćeg otpora njenoj vladavini.
Su Ći se nalazi u zatvoru u Najpiitavu u samici, a vojska insistira na tome da je dobila odgovarajući postupak pred nezavisnim sudom.
Vlasti obično puštaju neke zatvorenike da obeleže dan kada je Mjanmar proglasio nezavisnost od britanske vladavine. Međutim, nije odmah bilo jasno da li će vojska ovog puta osloboditi nekog političkog pritvorenika.
Sjedinjene Države, Evropska unija i zemlje poput Britanije i Kanade uvele su sankcije vojsci Mjanmara i pojedincima za koje se smatra da su pomogli hunti da dođe na vlast.
U nastavku ukora, Savet bezbednosti UN je prošlog meseca usvojio svoju prvu rezoluciju o Mjanmaru u 74 godine, zahtevajući prekid nasilja i da hunta oslobodi sve političke zatvorenike.
Osvrćući se na međunarodni pritisak, Min Aung Hlaing se osvrnula na, kako je rekao, „poremećaje zemalja i organizacija koje žele da intervenišu u unutrašnje stvari Mjanmara“.
Ipak, hunta je zadržala određenu međunarodnu podršku. Savet bezbednosti UN i dalje je podeljen oko toga kako da se nosi sa krizom u Mjanmaru, a Kina i Rusija se protive snažnoj akciji. Obojica su se takođe uzdržala od prošlomesečnog glasanja o rezoluciji, zajedno sa Indijom.
Tajland je takođe bio domaćin regionalnih razgovora prošlog meseca na kojima se razgovaralo o krizi, uključujući retka međunarodna pojavljivanja ministara hunte, iako nekoliko ključnih članova Asocijacije nacija jugoistočne Azije, glasnih u svojim kritikama na račun hunte, nije prisustvovalo.
ASEAN predvodi diplomatske mirovne napore, a generalima Mjanmara zabranjeno je prisustvo na skupovima visokog profila u bloku jer nisu ispoštovali obećanja da će započeti razgovore sa protivnicima povezanim sa svrgnutom vladom Su Ći.
