Nikada nije lepo osećati se emocionalno napeto, ali malo stresa tu i tamo može zapravo pomoći vašem kratkoročnom pamćenju na duži rok.
Novo istraživanje neuronaučnika sa Univerziteta Džordžije (UGA) koje uključuje više od 1.200 zdravih mladih odraslih sugeriše da je mentalni stres štetan samo kada pređe određeni prag.
Čini se da ima blagotvoran efekat na radnu memoriju osobe na relativno niskom i umerenom nivou.
U studiji, učesnici su izvršili test memorije zasnovan na prepoznavanju određenih alata i lica. Sve vreme im se skenirao mozak.
Kada su se osvrnuli na aktivnost mozga tokom zadatka, istraživači su primetili da su oni učesnici koji su prijavili viši nivo stresa na upitniku pokazali manje aktivnosti u predelu svog mozga odgovornom za kratkoročna sećanja, takođe poznatom kao radna memorija.
U međuvremenu, oni koji su iskusili samo niske do umerene nivoe stresa pokazali su povećanu aktivaciju radne memorije u svom mozgu. Štaviše, ova aktivnost se poklopila sa boljim performansama na testu memorije.
Rezultati ne testiraju direktno nivoe stresa ili da li stres utiče na radnu memoriju, ali pružaju preliminarne dokaze koji ukazuju na to da je veza u igri.
Ideja da stres može imati pozitivan i negativan efekat na ljudsku spoznaju, u zavisnosti od njegove težine, proizilazi iz hipoteze o hormezi, teorije potekle iz toksikologije. Dok je validnost hormeze osporena u drugim oblastima, ona pomera novu granicu psiholoških istraživanja.
U 2006. godini, studija među samo 20 zdravih odraslih osoba otkrila je da psihosocijalni stres može narušiti radnu memoriju, ali samo kada je nivo stresa relativno visok. Ako su niže, onda se ne vidi efekat.
Nalazi sugerišu da stres iz životne sredine nije uvek štetan za funkcionisanje našeg mozga, ali da li to znači da je od pomoći?
U dovoljno malim dozama, neki istraživači sumnjaju da bi to moglo biti.
Do sada je samo nekoliko studija preuzelo hipotezu o hormezi i to nikada direktno, ali početni rezultati su zanimljivi za razmatranje.
Studije poput ove sugerišu da predkondicioniranje olakšava životinji tolerantnost na stres. Drugim rečima, doživljavanje stresa može pomoći pojedincu da se kasnije bolje nosi sa stresom.
U stvari, upravljanje stresom može omogućiti životinjama da bolje predvide buduće probleme i reaguju u skladu s tim.
Kada su odrasli pacovi stavljeni pod hronični blagi stres, na primer, neke studije pokazuju da su poboljšali radnu memoriju.
Čak i kod naše vrste, neke studije pokazuju da je nizak do umeren nivo stresa povezan sa prednostima pamćenja.
„Na osnovu ove hipoteze, predkondicioniranje leži u osnovi faze inokulacije u kojoj se organizam navodi da se reorganizuje, pripremi i efikasnije se nosi sa stresom u ponašanju“, pišu Asaf Oshri, istraživač psihologije UGA i kolege.
Ali ako mentalni ili emocionalni pritisak pojedinca prevaziđe ono sa čim su naučili da se nose ili opstane tokom vremena, stres se može pokazati štetnim. Može doprineti napetosti mišića, visokom krvnom pritisku, srčanim oboljenjima, problemima imunološkog sistema, poremećajima creva, lošijoj radnoj memoriji i još mnogo toga.
Zanimljivo, u trenutnoj studiji, činilo se da su oni učesnici koji su izjavili da imaju jaču mrežu socijalne podrške bolje upravljali svojim nivoima stresa.
Porodica i prijatelji bi stoga mogli biti zaštitni tampon protiv sve većeg osećanja pritiska i napetosti.
„Nalazi dokazani u ovoj studiji pokazuju kognitivne prednosti izlaganja niskim i umerenim nivoima stresa“, zaključuju autori.
„Nadamo se da će buduće longitudinalne studije unaprediti naše razumevanje o tome kako hormeza može biti osnova razvoja adaptacije na stres i potencijalno otpornosti među pojedincima koji žive u stresnom okruženju.“
