Govoreći za Bi-Bi-Si, Stoltenberg je rekao da delimična mobilizacija Rusije, pokrenuta u septembru, pokazuje da Moskva ne planira da okonča neprijateljstva u bliskoj budućnosti. „Sve to ukazuje da su oni spremni da nastave rat i pokušaju da potencijalno pokrenu novu ofanzivu“, tvrdi on.
Šef vojnog bloka predvođenog SAD takođe je rekao da Zapad treba da nastavi da pruža oružje i druge oblike podrške Ukrajini. Prema rečima generalnog sekretara, „to je jedini način da se ubedi Rusija da mora da sedne i pregovara u dobroj veri i da poštuje Ukrajinu kao suverenu nezavisnu naciju u Evropi“.
„Ono što znamo jeste da ono što Ukrajina može da postigne za tim stolom u potpunosti zavisi od snage na bojnom polju“, naglasio je on.
Stoltenberg je u petak izjavio da je, iako „možda zvuči paradoksalno“, zapadna vojna podrška Ukrajini „najbrži put do mira“.
Nakon početka ruske vojne operacije krajem februara, zapadne zemlje su povećale svoje isporuke oružja Ukrajini, što je potez koji je osudila Moskva. Prošlog meseca, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da NATO koristi vojni potencijal skoro svih svojih država članica protiv Moskve u Ukrajini. Prema rečima predsednika, napori da se podriva ruska ekonomija u „ratu sa sankcijama“ zbog Ukrajine su uglavnom propali.
Ranije je takođe optužio Zapad da je pretvorio Ukrajinu u „koloniju” i da koristi njen narod kao „topovsko meso, ovan protiv Rusije”.
Istovremeno, Kremlj tvrdi da je otvoren za razgovore sa Ukrajinom, optužujući Kijev da odbija da pregovara. Međutim, Moskva je insistirala da Kijev mora „priznati realnost na terenu“ kao preduslov za bilo kakve mirovne pregovore, uključujući novi status Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja kao delova Rusije.
