„Važna je za nas 2023. godina, jer ćemo završiti neke važne projekte u gasnom sektoru i proizvodnji struje. Očekujemo da ćemo završtit gasnu interkonekciju i novu termelektranu u Kostolcu, koja će doneti novih 350 megavata, što je izuzetno značajno za planiranje naredne zime, jer očekujem da će ona biti nepredvidljivija od ove, zato što će energetska kriza nastaviti da pogađa celu Evropu“, rekla je ministarka Đedović u intervjuu za Tanjug.
Ona je, iznoseći planove ministaratva za 2023. godinu, naglasila da će biti nastavljena izgradnja prenosnih kapaciteta u elektroenergetici, odnosno Transbalkaskog koridora, koji će Srbiju da poveže sa Rumunijom, BiH i Crnom Gorom. „Jačaćemo i našu distributivnu mrežu, da realizujemo projekat automatizacije i digitalizacije mreže, jer imamo jako velike gubitke od preko 11 odsto na mreži. Bitno nam je da je ojačamo i u taj projekat će biti uloženo oko 140 miliona evra“, objasnila je Đedovićeva.
Procenila je da će 2023. cene gasa, struje i nafte ostati najveći izazovi, uprkos tome što se cena gasa na tržištu stabilizovala poslednjih dana i pala na nivo pre početka sukoba u Ukrajini. „Ne znamo koliko će taj period trajati. Važno je da imamo dovoljne količine gasa u rezervi, kako bismo mogli da reagujemo na nepredviđene situacije, ako se cena popne na preko 2.000 dolara, kao što je bilo momenata u 2022. godini.
Slično je sa cenom struje i nafte. Videćemo kako će da se kreću cene kada u februaru EU uvede restrikcije na rusku naftu i naftne derivate“, upozorila je ministarka energetike. Naglasila je da će se određeni poremećaji u energetici nastaviti i da će se preliti i na naše tržište naredne godine.
„Zato nam je važno da obezbedimo što veću sigurnost i nezavisnost našeg sistema, da stvarama uslove za alternativne izvore energenata, kao što će to biti slučaj sa gasom, da stabilizujemo prozivodnju i da što više novih prizvodnih kapaciteta za električnu energiju imamo od 2023. nadalje“, navela je Đedovićeva.
Obećala je da će se vlada truditi da 2023. poskupljenja energije za građane i privredu budu što niža, kako bi naš energetski sektor bio održiv.
„I posle poskupljenja od 1. januara (struje za domaćinstva i male potrošače u proseku osam odsto, a gasa za 11 odsto), imaćemo najnižu cenu električne energije i gasa ili među najnižim. Takođe se trudim da visina plata i penzija prati povećanja.
Povećavamo broj energetski ugroženih kupaca i novom uredbom je propisano da tri i po puta više građana može da stekne status energetski ugroženog kupca, koji će dobiti podršku vlade da plate svoje račune“, navela je Đedovićeva.
Tako da, u teškoj situaciji sa energentima sa kojom se sreću Evropa i svet, mi se zaista trudimo da to povećanje cena bude najmanje moguće, istakla je ministarka. Odgovarajući na pitanje dokle se stiglo u razgovorima sa norveškim konsultantima sa kojima se priprema reforma energetskog sektora i kakva će ona biti, Đedovićeva je navela da je najvažnije da energetski sektor posluje na zdravim osnovama.
„Ne kažem da do sada to nije bio slučaj, ali moramo da se unapređujemo i da reformišemo energetski sektor, što je bila jeda od prvih analiza koje smo dobili u razgovoru sa norveškim konsultantima. Nastavićemo rad, nije ni prva farza još završena, razmišljamo dugoročno, gde želimo da budemo 2025. što se tiče naših proizvodnih kapaciteta, energetskog miksa, baznih energenata, znači uglja, obnovljivih izvora energije i u kojoj meri će gas imati funkciju u tom prelaznom periodu“, rekla je ministraka energetike.
Dodala je kako su to strateška pitanja o kojima vlada mora da razmišlja i kojima se bavi kroz Nacionalni energetski plan, koji bi trebalo da bude usvojen u 2023. godine, kao i kroz Strategiju energtskog sektora do 2040, sa projekcijama do 2050. godine.
Na pitanje šta bi lično ili profesionalno želela da se ostvari u 2023. godini, rekla je da je njena želja da postavimo osnove na kojima ćemo graditi energetski sekrtor u budućnosti.
„Da 2023. bude godina u kojoj ćemo napraviti nacionalne investicione planove, da sagledamo sektor u celini i da se zaista strateški opredelimo za energetsku tranziciju, jer nam je cilj da smanjimo emisiju štetnih gasova, da imamo siguran sistem i možemo da se oslonimo na sopstvene kapacitete“, navela je Đedovićeva.
Dodala je kako sve to zahteva odgovarajuće planiranje i realizaciju tih planova, čemu javna preduzeća, minsitarstvo i vlada moraju da budu posvećeni.
„Ali nam treba i podrška privatnog sektora, jer nećemo moći da realizujemo sve investicije koje su nam potrebne oslanjajući se samo na naša javna ulaganja. Zato nam je važan dobar regulatorni okvir i u tom smislu se radujem da ćemo već početkom naredne godine unaprediti regulatorni okvir, kako bismo stvorili uslove da imamo više investicija u obnovljive izvore energije i cilj nam je da to prostignemo kroz aukcije koje treba da pokrenemo“, najavila je ministarka Đedović.
