Rezolucijom se od ICJ-a traži da savjetuje o pravnim posljedicama koje proizilaze iz izraelske tekuće „okupacije, naseljavanja i aneksije“ palestinskih teritorija, uključujući mjere usmjerene na promjenu demografskog sastava, karaktera i statusa Svetog grada Jerusalima, kao i zbog njegovog usvajanje srodnih diskriminatornih zakona i mera“. Sud treba da objasni kako konkretne izraelske politike i akcije „utiču na pravni status okupacije“ i da navede pravne posledice koje bi mogle proizaći – ne samo za Izrael već i za UN i njene članice.
Rezolucija je usvojena uz podršku 87 zemalja. 26 glasova protiv uključivalo je SAD, Izrael, UK, Nemačku, Italiju i Demokratsku Republiku Kongo. Uzdržane su bile još 53 zemlje.
Iako bi presude Međunarodnog suda pravde trebalo da budu obavezujuće, odsustvo mehanizma za sprovođenje znači da čak i ako presudi protiv Tel Aviva, promena je malo verovatna. 2004. ICJ je presudio da je „bezbednosni zid“ koji je Izrael izgradio kroz Zapadnu obalu i istočni Jerusalim bio nezakonit i da predstavlja de fakto aneksiju palestinske zemlje, zahtevajući da se struktura sruši i da Palestincima bude isplaćena odšteta. Generalna skupština UN je čak usvojila rezoluciju kojom se od Izraela traži da se pridržava odluke MSP. Zid i dalje stoji.
Izraelski ambasador pri UN Gilad Erdan odbacio je rezoluciju od petka – i dalje „svaku odluku pravosudnog tela koje dobije mandat od moralno bankrotiranih i politizovanih UN“ – kao „potpuno nelegitimne“. Zemlja je ranije ove nedelje položila zakletvu u desničarsku koalicionu vladu na čelu sa premijerom sa najdužim stažom, Benjaminom Netanjahuom.
UN i njene podružnice izdale su desetine rezolucija u kojima se osuđuje nezakonitost tekuće okupacije palestinskih teritorija tokom poslednjih nekoliko decenija. Rezolucija od petka potiče iz izveštaja istražne komisije Saveta UN za ljudska prava iz oktobra, koji je nagovestio da bi izraelska politika mogla da poraste na nivo ratnih zločina i da zahteva pažnju MSP.
