Ljudima sa kolorektalnim karcinomom, četvrtim najčešćim rakom, često se propisuje nepotrebna hemoterapija nakon što njihova bolest potpuno nestane.
Nadamo se da će neki pacijenti biti pošteđeni nakon završetka kliničkih ispitivanja visokotehnoloških tretmana i procene za nekoliko godina.
Decenijama su lekari uklanjali kolorektalne tumore ljudi i odlučivali da li je njihovim pacijentima potrebna naknadna hemoterapija uzimajući u obzir nekoliko faktora rizika. Ova metoda je bila neprecizna i ponekad su je ipak dobijali ljudi kojima nije bila potrebna hemoterapija.
Sada postoji potencijalni put napred. Nova tehnologija genetskog sekvenciranja može otkriti nivoe raka koje se ranije nisu mogli detektovati samo vađenjem krvi. Ako pacijent nema cirkulišuću DNK raka, možda mu neće trebati hemoterapiju nakon operacije, sugeriše nedavno istraživanje iz Australije.
„Ono što smo znali je da je mnogo tih pacijenata izlečeno samo operacijom. Jednostavno nismo imali način da saznamo koji su imali mikroskopski rak u krvi, kome je bila potrebna hemioterapija, a kome ne“, rekao je dr Mohamedtaki Tejani, medicinski onkolog i direktor programa za gastrointestinalnu onkologiju na AdventHealth Institutu za rak i AdventHealth Research Institute.
Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, 2019. godine, 10.496 stanovnika Florida je dijagnostikovan karcinom debelog creva. Taj broj su verovatno pojačali ljudi koji su odložili kolonoskopiju tokom pandemije.
Mnogi na kraju dobijaju hemoterapiju, koja koristi moćne hemikalije za ubijanje ćelija raka i košta hiljade dolara čak i uz osiguranje. Troškovi iz džepa za neosigurane mogu dostići šestocifreni. Normalne, zdrave ćelije se takođe često ubijaju tretmanom, i iako mogu da se oporave, njihovo odsustvo izaziva simptome kao što su mučnina i povraćanje, gubitak kose, iscrpljenost i groznica.
Neplodnost, bolest pluća, drugi karcinomi, problemi sa srcem, gubitak sluha, oštećenje nerava, problemi sa pamćenjem ili rana menopauza mogu se pojaviti godinama nakon završetka lečenja, prema Klinici Mejo.
Tejani vodi sajt AdventHealth dva klinička ispitivanja Nacionalnog instituta za rak ove tehnologije sekvenciranja, pod nazivom SIGNATERA, koju je razvila kompanija Natera za testiranje DNK.
Jedno kliničko ispitivanje uključuje pacijente sa rakom debelog creva III stadijuma, kada se bolest proširila na okolno tkivo ili limfne čvorove.
Ovim pacijentima se tradicionalno propisuje hemoterapija nakon operacije, iako se oko 50% pacijenata sa rakom debelog creva stadijuma III izleči samo operacijom, kažu neke procene.
Studija će nasumično dati ili obustaviti hemoterapiju pacijentima u stadijumu III koji su bili negativni na cirkulišuću DNK tumora, a zatim će dugoročno pratiti njihove rezultate, rekao je Tejani. Počeo je u martu 2022. i završiće se oko marta 2030. Tejanijev sajt AdventHealth trenutno upisuje učesnike.
Još jedno kliničko ispitivanje pacijenata sa rakom debelog creva stadijuma IIA traje od 2019. godine i ima za cilj da se završi 2027. godine.
Međutim, neki istraživači su skeptični.
U studiji kanadskih medicinskih stručnjaka objavljenoj u maju, oni su potencijalne primene ove tehnologije nazvali „svetim gralom“ za otkrivanje naslednih karcinoma. Ali oni su takođe zabrinuti zbog uticaja lažno negativnih testova.
To bi moglo motivisati pacijente da odlažu redovne preglede, rekao je jedan anonimni medicinski stručnjak.
Nekoliko praktičara, čiji su identiteti uklonjeni, reklo je u anketi da su takođe zabrinuti zbog toga kako bi mentalno zdravlje pacijenata moglo biti pogođeno ako bi dobili pozitivan rezultat.
„Ako nemate ništa što možete da uradite osim onoga što već radite, samo ćete imati uznemirenog pacijenta“, napisao je anonimni praktikant.
Kritičarima, Tejani ukazuje na još jednu studiju u koju je uključen AdventHealth i koja će pratiti uticaj testova krvi na kvalitet života pacijenata, koju je sprovela kompanija koja ga je napravila. Ima krajnji datum 2025.
U budućnosti, Tejani se nada da se ovaj test može koristiti i za skrining znakova raka debelog creva kod onih kojima još nije dijagnostikovan, kao i da se proširi izvan raka debelog creva kako bi se poboljšala briga za druge vrste raka, kao što su ginekološki ili rak pankreasa. .
„Mislim da će doći dan kada ćemo svi biti testirani i moći ćemo da vidimo da li smo u životu predisponirani da imamo neki određeni rak“, rekao je Tejani. „Ja, nažalost, srećem ljude koji to već imaju i pokušavam da im pomognem da žive što duže.
