Radovanović: Imali smo dobrih i loših poteza tokom korone, problem – tajnovitost

Radovanović: Imali smo dobrih i loših poteza tokom korone, problem – tajnovitost

Epidemiolog Zoran Radovanović, koji je objavio novu knjigu „Kovid 19 – pandemija između nauke i politike“, kaže za N1 da smo imali dobrih i loših poteza tokom epidemije koronavirusa, „ali je problem što je na to stavljena šapa tajnovitosti“.

„Ni naše zdravstvene vlasti se ne ponose učinkom, tri puta su smanjili broj umrlih. Kad pogledamo podatke Republičkog zavoda za statistiku zaključno sa decembrom, imamo višak smrtnosti od 65.000. Jasno je da je pedesetak hiljada, plus-minus 5.000, umrlo od kovida ili sa kovidom, a 15.000 zbog kovida, jer nisu dospeli na vreme do lekara“, ocenjuje Radovanović.

Dodaje da je tokom krize bilo osnovno steći poverenje građanstva, „a za to je potrebna iskrenost – tu smo omanuli“.

Kaže i da će, zbog zakasnele dijagnostike, naročito kod obolelih od raka, oni tek umirati.

Smatra da je kod nas veliki problem što se nauka i naučne činjenice prihvataju polovično i sa nedovoljno poštovanja, a staleške organizacije nemaju hrabrosti da se tome suprotstave, „jer to treba kažnjavati“.

Ističe da je poenta da je nauka u ovom momentu neverovatno brzo napredovala, desila se prava revolucija, i da znamo maksimalno što je moglo da se sazna o virusu i bolesti.

„Tačno je, pravi se vakcina 10 godina, ali najveći deo tog vremena je prazan hod… Ovde se pitanje para nije postavljalo, unapred je dato – trošite, pokušajte da napravite vakcinu, sve vam plaćamo“, ukazuje.

Dodaje da je njegova knjiga namenjena obrazovanim laicima, za koje kaže da to mogu biti i ljudi sa srednjom školom koji su funkcionalno pismeni i koji žele da uče.

Navodi i da su mu neki zamerili što je pisao knjigu kao naučno popularno delo, ali ističe da je svaka tvrdnja u knjizi potkrepljena naučnim dokazima.

„Ali to je prikazano na pristupačan način, da ne morate da imate predznanje iz medicine da biste razumeli o čemu se radi“, kaže Radovanović.