Kako godinu u kojoj se činilo da će za malinare biti dobra, sa akontnom cenom, minimalnom, unapred utvrđenom pre berbe, od 550 dinara za kilogram, proizvođači crvenog zlata završavaju sa problemima za koje ne vide drugo rešenje nego da presaviju tabak?Problem proizvođača malina, pri tom, ne bi se moglo reći da je samo njihov, jer je to po vrednosti gledanonaš drugi poljoprivredni izvozni artikal. Prema podacima Privredne komore Srbije, tokom prošle godine najviše je bio vredan izvoz kukuruza – 468,4 miliona evra, a potom maline – 361,5 miliona evra.
Vlasnici hladnjačakoji su preuzeli maline od proizvođača u Srbiji sada,umesto ugovorom precizirane akontne cene od 550dinara za kilogram najkvalitetnijih sorti vilamet, miker i fertodi,nude 500 dinarajertvrde da je kriza i da se malina slabo prodaje.
Po rečima Radovića, niz je faktora koji su doveli do ove situacije koja ćemalinaredodatnoodvratiti od proizvodnje, koja se poslednjih godina vidno smanjila.
Kao jedan od najvećih proizvođača maline u svetu, Srbija čiji je prosečan rod bio izmeću 80.000 i 120.000 tona, vrlo brzo je spala na 50.000 tona koliko je proizvedeno ove godine, kaže naš sagovornik. Ističe da smo 2020. i 2021. imali nedostatak na tržištu od oko 40.000 tona.
Na pitanje, šta je bio problem ove godine, on ističe daakontna cenakoja je bila ugovorena između proizvođača i hladnjačaranije isplaćena.
On kaže da je pitanje za njega i sve zakinute proizvođače, ali i za sve naše institucije, kako je moguće da otkupljivači na terenu koji su posrednici, ljudi koji imaju vagu i kamion, ali ne i hladnjaču, plaćaju malinu prema proizvođačima 620 dinara. Kuda ta malina ide, pita se naš sagovornik.
Mora, kaže, da ide u hladnjaču koja vam, dodaje on, obara cenu sa 550 na 500 dinara za kilogram maline. Kakootkupljivač koji nema hladnjaču plaća 600-650 dinara, o čemu se tu radi, ističe on.
„Do današnjeg dana, nekoliko dana pred Novu godinu, otkupljivači, ti koji nemaju hladnjače iveliki hladnjačari su isplatili malinu.
Male hladnjačepak to nisu učinile, odnsnoplatile su samo 55 odsto, 45 odsto nisu. Veliki izvoznici prema Evropi i svetu suuvozili malinu iz Poljske, Republike Srpske, BiH,po ceni koja je sada kako kažu pala. Nije ona pala na evropskom i svetskom tržištu. Pala je u Srbiji“, kaže Radović i objašnjava kako je pala.
Hladnjačari suuvozili zamrznutu malinu po ceni od 350 -400 dinaraitoliko sada nudeili plaćaju premamalim hladnjačamakoje nemaju sertifikate ili dozvole za izvoz nego se njihova malina prodaje u Srbiji.
Rod u Poljskoj je, kaže on, bio fenomenalan i ponovo se dešavamiksovanje poljske i srpske malinei tako je oborena cena maline u malim hladnjačama i nije plaćena ona ugovorena.
Na pitanje šta sad, on napominje da će takvim ponašanjembiti ugašeno malinogorjeu Srbiji, čiji se prinos iz godine u godinu smanjuje.
Prošle godine smo imali 70.000 tona, a ove 50.000, ističe on.
Radović kaže da jesamo 10 odsto proizvođača ušlo u svoje malinjakeda obavi jesenje radove.
Dodaje da će uz to ići iblokade hladnjača. Blokiraćemo, kaže, one ljude koji su prošle godine ogromnu dobit skrcakli za sebe lično, a nisu sačuvali novac da isplate rod ove godine, čime gase malinu u Srbiji od koje ona ima između 350 i 400 miliona evra priliva, od čega žive mnogi u Srbiji.
On je uveren da od priče koja se čula ovih dana o nekom reprogramu, da hladnjačari uzmu kredit iz Fonda za razvoj da proizvođačima plate malinu, nema ništa.
