Mirovne snage NATO-a KFOR, koje obezbeđuju očuvanje krhkog mira i bezbednosti, pozvale su na mirno rešenje sukoba kroz dijalog.
Aljbin Kurti u intervjuu za slovenačko Delo uverava da njegova policija može sama da ukloni blokade, ali za to nije ostalo mnogo vremena.
„Želeo bih da vam kažem da je Kosovo uspešna priča u pogledu ekonomije, ekonomskog razvoja, vladavine prava i demokratije, koji idu zajedno. Mi smo relativno mala privreda, ali smo primer da ekonomija i demokratija idu zajedno. Istovremeno, mi smo priča o uspehu u drugom smislu, mi smo dokaz da NATO intervencija može biti uspešna. Za razliku od intervencije u Avganistanu i Iraku, intervencija NATO na Kosovu u martu 1999. godine, koja je zaustavila Miloševićev genocid na Kosovu, pokazala se uspešnom u uspostavljanju demokratije, društva i države. Veoma smo ponosni na to“, ističe Kurti.
Dodaje da Priština nema normalne odnose sa Srbijom, za koju kaže da želi da naruši teritorijalni integritet Kosova i destabilizuje ceo region.
„Na severu Kosova postoje nelegalne strukture koje su se nedavno pretvorile u kriminalne bande. Postavljeno je 13 barikada i ovi putevi su zatvoreni više od dve nedelje. Kfor je tražio neko vreme da reši problem“, naveo je kosovski premijer.
Smatra da se, kako kaže, nelegalne strukture, koje su se pretvorile u kriminalne bande na severu Kosova, finansiraju iz Beograda i da odatle dobijaju uputstva.
O barikadama kaže da se ne smeju se gušiti ni vladavina prava, ustavnost i teritorijalni integritet i da zato Kforu daju još vremena, ali da ako Kfor ne želi ili ne može da ukloni barikade, kosovska policija će to morati da uradi.
„Imamo moć i spremni smo da to uradimo. Pošto ne želimo incidente, dali smo vreme i prostor Kforu da to uradi. Ove barikade nisu civilne barikade. Ovo nisu barikade sa studentskih protesta u Parizu 1968. Ovo su militantne barikade“, poručio je.
Kurti kaže da Beograd želi demokratiju bez ljudskih prava i bez pluralizma, ali da on lično misli da to nije moguće.
„Silom, uz pomoć ljudi pod maskama, žele da prete svima koji ne poslušaju Beograd. Imamo izveštaje da se Srbi na severu plaše ovih struktura, pa smo vanredne izbore za gradonačelnike u četiri opštine, koji je trebalo da budu održani 18. novembra, odložili za april sledeće godine“, podsetio je.
O povlačenju Srba iz državnih organa Kosova kaže da ima želju da postavi Srbe na ta upražnjena mesta.
„Ja nisam premijer koji bi da Srbe koji rade u našim institucijama zameni Albancima. Naprotiv, želim da Srbi koji ovde žive rade za ove institucije, jer te institucije rade za sve nas, bez obzira na nacionalnu, pol, starost i veru. Sada kada smo izbore odložili za četiri meseca, nema izgovora za blokade puteva. Prvo su rekli da je to zbog zahteva za promenu registarskih tablica, a sada su protesti zbog hapšenja bivšeg policajca srpske nacionalnosti, koji je napustio kosovsku policiju“, kaže Kurti.
Za uhapšenog Dejana Pantića kaže da je osumnjičen za pokušaj napada na kancelarije Centralne izborne komisije u severnom delu Kosova. Smatra da bi Pantić trebalo da ide u zatvor zbog tih optužbi,
Ističe da se traže izgovori da se zadrže blokade na putevima tamo gde jesu da mu je „jasno da barikade nisu sredstvo, već cilj“.
„Oni žele da se blokira severni deo Kosova, jer je jasno da treba da počnemo da razgovaramo i pregovaramo o konačnom sporazumu, koji će dovesti do pune normalizacije odnosa uz obostrano priznanje u srcu ovog sporazuma. Bliži se vreme ovih pregovora i dogovora na osnovu poslednjeg predloga Nemačke i Francuske, a oni na terenu pokazuju da su protiv svakog sporazuma. To je u skladu sa rečima ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića, koji je na sednici Saveta bezbednosti Srbije u Beogradu rekao da su svi učesnici tog sastanka odbili predlog Nemačke i Francuske, koji podržavaju EU i SAD“, naglasio je.
Kaže da Srbija nije tu da traži više prava za Srbe i da mu je „jasno da oni hoće teritorijalizaciju ovih prava kao epizodu u podeli Kosova“.
„Hteli su podelu Hrvatske i nisu uspeli, hteli su podelu BiH i dobili Republiku Srpsku, sada hoće podelu Kosova, na neki način se ugledaju. Moram da vlastima u Beogradu zamerim zbog nekreativnosti. Sve smo to već videli pre trideset godina, ove blokade su na neki način povratak slikama koje smo tada videli“, rekao je.
Upitan o Zajednici opština sa srpskom većinom na Kosovu, kaže da je to deo sporazuma koji su bivši premijeri Hašim Tači i Ivica Dačić postigli 19. aprila 2013.
„Zanimljivo je da je Ustavni sud Kosova 23. decembra 2015. godine zaključio da nijedno od sedam poglavlja ovog sporazuma nije u skladu sa Ustavom Kosova i da krši Ustav u čak 23 člana. Oni bi da se vrate u 2013. godinu, jer znaju da na osnovu odluke Ustavnog suda 2015. od toga neće biti ništa. Ova ideja je takođe suprotna duhu našeg ustava, monoetnička zajednica opština je u suprotnosti sa osnovama našeg društva, koje je multietničko“, navodi.
Podsetio je da je, kada je Priština 15. decembra podnela zahtev za članstvo u EU, Vučić odmah poslao pismo članicama EU koje ne priznaju Kosovo – Španiji, Slovačkoj, Rumuniji, Grčkoj i Kipru.
„U pismu je napisao da ne bi trebalo da dozvole da Kosovo postane članica EU, čime je prekršio član 14 njemu najdražeg sporazuma o Zajednici srpskih opština. Nema sumnje da bi voleo da ponovi teritorijalizaciju prava Srba na severu Kosova, po uzoru na Republiku Srpsku u BiH“, smatra Kurti.
Kaže da veruje da Srbija želi da sabotira „naš proces izgradnje nacije i tako čeka buduću istorijsku priliku da se vrati u Bosnu i Hercegovinu i Kosovo“.
Za sastanak s Vučićem u Briselu, koji je održan 18. avgusta, kaže da je bio donekle istorijski.
„Po prvi put, pregovori u Briselu su imali veoma jak dnevni red sa dve tačke koje pokazuju pravac. Opšti okvir sporazuma i aktuelni događaji bili su na stolu. Prva tačka je bio opšti okvir sporazuma. Pristao sam na to i predao im svoj predlog, napisan na jednoj stranici u šest poglavlja, kako ja vidim normalizaciju odnosa i o čemu treba da razgovaramo. Ovaj sastanak je bio dobar, sve vreme smo pričali na engleskom i mislim da je atmosfera bila pozitivna“, izjavio je.
Podseća da su, tri nedelje posle sastanka u avgustu, izaslanici EU sa Miroslavom Lajčakom došli u Prištinu da pokažu kako bi izgledao sporazum o normalizaciji odnosa i da je onda pomislio da idemo u boljem pravcu.
„Ali, iako je Vučić rekao da ovaj predlog ne može da baci kroz prozor, kao što to često čini, Ivica Dačić je početkom novembra rekao da smo ovaj predlog odbacili. Odmah nakon toga stigla je naredba Srbima sa Kosova da se povuku iz državnih organa na Kosovu. Oni su podneli ostavke i započeli građansku neposlušnost, kako bi prikrili svoje odbijanje francuskog i nemačkog predloga. Tako su prikrili da su oni strana koja treba da bude kažnjena zbog odbijanja predloga. To je srž problema, jer nemirima na Kosovu žele da pokažu da ništa neće priznati. Zapad i SAD treba da se bave stabilnošću Kosova“, rekao je Aljbin Kurti.
Ističe da je Balkan etnički mešovita sredina, a da zemlje imaju ozbiljne probleme u ostvarivanju prava manjina. Kaže da na Kosovu ima osam odsto manjina, od kojih su pet-šest odsto Srbi, ostali Romi, Goranci, Aškalije, Egipćani, Bošnjaci i Turci, a 92 odsto Albanci.
„U Srbiji, međutim, nema više od 80 odsto Srba, a oni nikada ne žele da čuju, kada traže zajednicu srpskih opština na Kosovu, šta bi bilo da to od njih zahtevaju Albanci u Preševskoj dolini, Bošnjaci u Sandžaku, Rumuni u Timoškoj krajini ili Mađari u Vojvodini. Albanci u dolini Preševa koji okače albansku zastavu idu u zatvor. Verujem da, istorijski gledano, Beograd može i da zamisli nezavisnost Kosova i slobodu Albanaca, ali ne može da zamisli ravnopravnost sa nama“, smatra.
Ukazuje da je jedino logično objašnjenje da Beograd ne želi zajednicu srpskih opština i „da ne želi zajednicu kao entitet u kome bi Srbi dobili blagostanje i više prava, ali žele zajednicu kao oružje protiv naše zemlje“.
„Srbin sa Kosova mi nikada nije napisao da želi zajednicu opština. Žele poslove, poslove, razna prava u oblasti obrazovanja i zdravstva, imaju komentare na ponašanje institucija. Kao građani, niko od Srba nije napisao da traži zajednicu opština, to traži Beograd. I to ne bilo koji Beograd, već Beograd koji se nije ogradio od Miloševića. Beograd, koji ne oseća kajanje i nema distancu od Putina“, objašnjava.
Kaže da mu najviše smeta to što su, kako kaže, zapadne demokratije zaista neutralne prema neutralnosti Srbije prema Rusiji.
„Neutralnost Srbije prema Rusiji je izmišljena, a neutralnost Zapada prema ovoj izmišljenoj neutralnosti je stvarna. Ovo stvara jaz od kojeg pati ceo region. Srbija mora da ima jasan rok za usklađivanje svoje spoljne politike sa Briselom i uvođenje sankcija Rusiji. Ako to ne učini, izabraće put Rusije i antievropski put. Što više vremena bude prolazilo, biće manje šanse da Srbija uđe u EU“, ističe Kurti.
Navodi da je mnogo veza između Srbije i Rusije.
„Srbija ima četrnaest vojnih borbenih aviona MiG-29, od kojih je osam donirala Belorusija, a šest Rusija. Ruski Gasprom ima većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije, a ima i većinski udeo u najvećem skladištu gasa u jugoistočnoj Evropi, u Banatskom Dvoru. Četiri meseca nakon početka ruske invazije, u Srbiji je osnovano 360 preduzeća, a 906 samostalnih preduzetnika iz Rusije prenelo je svoju delatnost u Srbiju. Treba pomenuti i takozvani ruski humanitarni centar u Nišu, gde rade desetine ruskih agenata i špijuna, Russia Today ima centar u Srbiji, a regionalna baza Sputnjika je u Beogradu. Dvadeset petog novembra prošle godine, Vučić se devetnaesti put sastao sa Putinom, to je bio njihov poslednji susret. Onda je Putinu na mapi pokazao sever Kosova. Zašto bi mu, dođavola, pokazao kartu Kosova?“, zaključio je Kurti.
