U ponovnom ispitivanju artefakata sa značajnog groblja iz bronzanog doba starog 4.000 godina u blizini Stounhendža u Velikoj Britaniji, arheolozi su otkrili alat za rad sa zlatnim predmetima i premazima koji ranije nisu bili identifikovani.
Mesto nalaza, groblje Upton Lovell G2a ‘Vessek Culture’, iskopano je pre više od 200 godina i ključno je za naše razumevanje Britanije iz ranog bronzanog doba.
Međutim, ono što ranije nije primećeno je da su neki od otkopanih oruđa na sebi imali tragove zlata.
Dva tela su pronađena od Upton Lovell G2a, a sada se čini da je jedno od njih bio zlatar nekog opisa. Ovaj novi pristup proceni sadržaja sajta nudi dublji uvid u život i rad pre 4.000 godina.
„Ovo je zaista uzbudljivo otkriće za naš projekat“, kaže arheolog Rejčel Krelin sa Univerziteta Lester u Velikoj Britaniji.
„Na nedavnoj izložbi Svet Stounhendža u Britanskom muzeju, znamo da je javnost bila oduševljena neverovatnim zlatnim radom starim 4.000 godina.
„Ono što je naš rad otkrio je skromni kameni alat koji je korišćen za pravljenje zlatnih predmeta pre hiljadama godina.
Bila je to nova analiza habanja (pažljivo ispitivanje ivica i površina) koja je prvo otkrila ostatke zlata na nekim od grobnih predmeta od kamena i legura bakra. Takođe je postalo očigledno da su različiti alati korišćeni u druge svrhe: ne samo za kucanje, na primer, već i za glačanje.
Dalja studija sa skenirajućim elektronskim mikroskopom i spektrometrom za disperziju energije – oba dizajnirana da sveobuhvatno potvrde tipove materijala – potvrdila je da su istraživači gledali na zlato od davnina.
Tim je identifikovao ostatke zlata na pet različitih artefakata i uočio elementarni potpis u zlatu u skladu sa zlatnim radovima iz bronzanog doba pronađenim širom Velike Britanije.
Ovi alati su verovatno korišćeni za dodavanje zlatnih ukrasa predmetima napravljenim od materijala kao što su mlaz, škriljac, ćilibar, drvo ili bakar.
„Čovek sahranjen u Apton Lovelu, blizu Stounhendža, bio je veoma vešt zanatlija, koji se specijalizovao za pravljenje zlatnih predmeta“, kaže Liza Braun, kustos u Muzeju Viltšir, gde su nova nalazišta izložena. Braun nije bio direktno uključen u istraživanje.
„Njegov svečani ogrtač, ukrašen probušenim životinjskim kostima, takođe nagoveštava da je bio duhovni vođa i jedan od retkih ljudi u ranom bronzanom dobu koji je razumeo magiju obrade metala.
(Istraživači primećuju: „Primarna sahrana se obično opisuje kao muška, iako nije objavljena nijedna osteološka procena.“)
Tim koji stoji iza ove nove studije poziva na detaljniju i nijansiranu kategorizaciju koja bi se primenila na arheološka iskopavanja kao što je ono u Upton Lovell G2a – pristup koji može otkriti još mnogo tajni.
Takođe je važno pažljivo pogledati grobne predmete koji su zakopani pored osobe kada pokušavate da utvrdite njen identitet i ulogu, kažu istraživači. To je posebno važno kada je više osoba sahranjeno na istom mestu, kao što je ovde slučaj.
Konačno, ove artefakte treba razmatrati u međusobnoj vezi, zaključuju autori studije. Ovde je uspostavljanje chaine operatoire – „operativnog lanca“ – otkrilo nešto o dalekoj prošlosti što je ranije bilo propušteno.
„Alati za obradu zlata koji datiraju iz ranog bronzanog doba su izuzetno retki, tako da je identifikacija kompleta alata za stvaranje kompozitnih zlatnih predmeta izuzetno važno otkriće“, kaže arheolog Kris Stendiš sa Univerziteta Sautempton u Velikoj Britaniji.
