Meksiko: Zakonska borba za oslobađanje žena zatvorenih zbog abortusa

Meksiko: Zakonska borba za oslobađanje žena zatvorenih zbog abortusa

MEKSIKO SITI – Oko 200 žena je i dalje u zatvoru u Meksiku prema zastarelim državnim zakonima protiv abortusa, iako je Vrhovni sud prošle godine dekriminalizovao abortus, rekli su advokati.

Neke od ovih žena su imale pobačaj i nikada nisu imale proceduru abortusa, rekli su advokati. Ipak, oni se i dalje kažnjavaju prema mnogim državnim zakonima koji smatraju da je abortus oblik ubistva, prenosi Asošijeted pres.

Zakoni su se čak odnosili i na žene koje nisu imale abortus, ali koje su imale pobačaj.

Spor pravni proces za oslobađanje žena koje su još uvek u zatvoru donekle je napredovao ovog meseca kada je Aurelija Garsija Krusenjo, 23-godišnja starosedelacka koja je upravo puštena iz zatvora posle tri godine zbog pobačaja. Ali mnogo više žena ostaje u zatvoru zbog traženja abortusa, što više nije krivično delo.

Garsija Krusenjo je odrastao u nahua urođeničkoj zajednici u jednom od najsiromašnijih planinskih regiona države Gerero. Lokalni seoski zvaničnik ju je 2019. silovao i ona je zatrudnela. Otišla je da živi kod rođaka u gradu Gerero na Iguali, gde je odvedena u bolnicu zbog krvarenja.

Dobila je transfuziju krvi i pobacila, a zatim je bila šokirana kada se našla vezana lisicama za bolnički krevet. Policajac joj je rekao da je optužena za neki oblik ubistva.

Iako joj je nahuatl maternji jezik, bila je primorana da potpisuje pravne dokumente na španskom.

„Bio sam veoma tužan, sa mnogo anksioznosti“, rekao je Garsija Krusenjo. U zatvoru je vežbala španski sa drugim zatvorenicima, za koje je rekla da su je ohrabrili.

„Jedna žena mi je dala savet koji nikada neću zaboraviti“, rekla je. „Ovde moraš biti jaka, moraš biti hrabra“, rekla joj je žena.

Marina Rejna Agilar, predsednica Gerero udruženja protiv nasilja nad ženama, rekla je da je slučaj Garsije Krusenja ilustrativan za ono što se često dešava mladim i siromašnim ženama starosedelaca.

„Postoji mnogo slučajeva poput Aurelinog“, rekla je Rejna Agilar. U Gereru je 2022. godine bilo 108 ubijenih žena i 12 slučajeva femicida — slučajeva žena i devojaka ubijenih zbog svog pola.

Gerero je jedna od 26 meksičkih država u kojima još uvek nisu napravljene promene u državnim zakonima nakon presude Vrhovnog suda u septembru. Abortus je prvi put legalizovan u glavnom gradu Meksiko Sitija 2007. godine.

Deset od 32 meksičke države dekriminalizovalo je abortus – većina njih u samo poslednje tri godine. Čak iu nekim od tih 10 država, na primer u Oaksaki, aktivisti za prava na abortus kažu da se suočavaju sa upornim izazovima u pokušaju da abortus učine bezbednim, pristupačnim i finansiranim od strane vlade.

Čak i dok napori za dekriminalizacijom napreduju, aktivisti za prava na abortus rekli su da vladine vlasti čine premalo da podignu svest o pristupu abortusu i pomognu ženama sa niskim primanjima da priušte proceduru. Ministarstvo zdravlja je pre samo nekoliko dana objavilo smernice za prekid trudnoće u javnim klinikama.

„Postoji potreba da se ojačaju one institucije koje imaju zakonski mandat da brane prava žena“, rekla je Rejna Agilar.

Koalicija grupa za ljudska prava sada je podnela ustavne mere u pet od 32 meksičke države, tražeći da nateraju vlasti da identifikuju i reaguju na slična državna kršenja nacionalne presude.

U slučaju Garsije Krusenja, tek 20. decembra, nakon što je provela tri godine u zatvoru, ova tema se pojavila na dnevnom brifingu za štampu predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora. Predsednik je obećao da će ispitati slučaj.

Te noći, sudija je presudio da nema dovoljno dokaza za nastavak držanja Garsije Krusenja. Bila je oslobođena.

Sada, kaže, iznenađuje je što se budi kod kuće, a ne u zatvorskoj ćeliji.

„Čudno je“, rekao je Garsija Krusenjo. „Još uvek ne mogu da verujem kada se probudim i vidim svoju majku.

Garsija Krusenjo je odlučila da nastavi školovanje u srednjoj školi; nada se da će jednog dana postati učiteljica. I nada se da će njen slučaj pomoći drugima u zatočeništvu.

„Ne želim da iko prolazi kroz ono što sam uradila“, rekla je. „Niko ne treba da ćuti. Oni moraju da govore o tome šta im se dogodilo.“