Rusija je u utorak uzvratila na ograničenje cena nafte koje su uvele zapadne zemlje, dok su njene snage bile uključene u teške borbe oko grada Bahmuta na istoku Ukrajine, prenosi Rojters.
Moskva će zabraniti prodaju nafte zemljama koje se pridržavaju gornje granice cena koja je uvedena 5. decembra, ukazao je predsednik Vladimir Putin.
Ograničenje cena, neviđeno čak ni u vreme Hladnog rata između Zapada i Sovjetskog Saveza, ima za cilj da osakati vojne napore Moskve u Ukrajini – bez uznemiravanja tržišta tako što će zapravo blokirati rusko snabdevanje.
Pod ograničenjem, trgovci naftom koji žele da zadrže pristup zapadnom finansiranju za takve ključne aspekte globalnog transporta kao što je osiguranje moraju obećati da neće plaćati više od 60 dolara po barelu za rusku naftu iz mora.
To je blizu sadašnje cene ruske nafte, ali daleko ispod cena po kojima je Rusija mogla da je prodaje veći deo prošle godine, kada je neočekivani profit od energije pomogao Moskvi da ublaži uticaj finansijskih sankcija.
Putinov dekret, objavljen na jednom vladinom portalu i sajtu Kremlja, predstavljen je kao direktan odgovor na „akcije koje su neprijateljske i protivrečne međunarodnom pravu od strane Sjedinjenih Država i stranih država i međunarodnih organizacija koje im se pridružuju“.
Zabrana Kremlja zaustavila bi prodaju sirove nafte zemljama koje učestvuju u ograničenju cena od 1. februara do 1. jula 2023. Odvojena zabrana rafinisanih naftnih derivata, kao što su benzin i dizel, stupila bi na snagu na datum koji bi odredila vlada. Putin bi imao ovlašćenje da poništi mere u posebnim slučajevima.
Rusija je drugi najveći svetski izvoznik nafte posle Saudijske Arabije, i svaki stvarni poremećaj u njenoj prodaji imao bi dalekosežne posledice po globalno snabdevanje energijom.
Na terenu u istočnoj i južnoj Ukrajini, ruske snage su u utorak ponovo granatirale i bombardovale gradove. Nakon niza dramatičnih ukrajinskih dobitaka u jesen, rat je ušao u sporu, oštru fazu jer je na frontu nastupilo gorko zimsko vreme.
Najteže borbe vode se oko istočnog grada Bahmuta, koji Rusija već mesecima pokušava da juriša uz ogromnu cenu života, i severnije u gradovima Svatove i Kremina, gde Ukrajina pokušava da probije ruske odbrambene linije.
U Bahmutu, gde je pre rata živelo 70.000 ljudi, a sada uglavnom bombama uništenom gradu duhova, reporteri Rojtersa videli su kako gori vatra u velikoj stambenoj zgradi, dok su ostaci zatrpali ulice, a na većini zgrada su razneseni prozori.
„Naša zgrada je uništena. U našoj zgradi je bila prodavnica, sada je više nema“, rekao je 85-godišnji Oleksandar i dodao da je on jedini preostali stanovnik.
U blizini, 73-godišnja Pilaheja rekla je da se odavno navikla na „stalne eksplozije“.
Britansko ministarstvo odbrane je u ažuriranju navelo: „Rusija nastavlja da inicira česte napade manjeg obima u ovim oblastima (Bahmut i Svatove), iako je malo teritorije promenilo vlasnika.
U Hersonu, koji su ruske trupe napustile prošlog meseca, ruske snage granatirale su porodilište jedne bolnice, rekao je Kirilo Timošenko, zamenik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, na Telegramu. Niko nije povređen, a osoblje i pacijenti su premešteni u sklonište, rekla je Timošenkova.
Rojters nije mogao odmah da proveri izveštaje.
Vojna kampanja Kremlja je krenula da pokori Ukrajinu u roku od nekoliko dana nakon februarske invazije, ali su njegove snage u proleće poražene na periferiji Kijeva i primorane da pobegnu iz drugih oblasti u jesen.
Putin je odgovorio tako što je pozvao stotine hiljada rezervista prvi put od Drugog svetskog rata da se bore u njegovoj „specijalnoj vojnoj operaciji“.
U poslednjem neuspehu ruske vojske, ukrajinski dron za koji se sumnja da je stigao do glavne baze ruske flote strateških bombardera dugog dometa, stotinama kilometara unutar ruskog vazdušnog prostora, u ponedeljak. Moskva je saopštila da je oborila dron, ali je dodala da su najmanje tri vojnika poginula.
Bio je to drugi put da je baza pogođena od početka decembra, što je znak da Rusija tek treba da popuni jaz u svojoj protivvazdušnoj odbrani koji je omogućio drski napad.
Putin je poslednjih dana u komentarima više puta govorio o želji za mirovnim pregovorima. Ali njegov ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je jasno stavio do znanja da Moskva još uvek ima listu preduslova, uključujući da Ukrajina prizna silom rusko osvajanje oko petine ukrajinske teritorije, koju je, kako kaže, anektirala.
Kijev kaže da pobeđuje u ratu i da nikada neće pristati da se odrekne zemlje.
U kasnom noćnom obraćanju u utorak, Zelenski je rekao da je sastanak vojne komande „utvrđen koraci koje treba preduzeti u bliskoj budućnosti“.
„Nastavićemo da pripremamo oružane snage i bezbednost Ukrajine za sledeću godinu. Ovo će biti odlučujuća godina. Razumemo rizike zime. Razumemo šta treba da se uradi na proleće“, rekao je on.
