Prethodno je ukupno 41 poslanik stare-nove parlamentarne većine, Skupštini Crne Gore podneo Predlog za pokretanje postupka za utvrđivanje da li je predsednik Crne Gore Milo Đukanović povredio Ustav.
U Predlogu se navodi da „nakon izglasavanja nepovjerenja 43. Vladi Crne Gore 19. avgusta 2022. godine, predsjednik Crne Gore nije predložio Skupštini mandatara za sastav nove Vlade“, prenosi RTCG.
U ovom dokumentu se dalje navodi da je to predsednikova obaveza „striktno propisana Ustavom“, te da je Đukanović time povredio član 95 Ustava, stav 1 tačka 5. Dalje, „predsjednik Crne Gore povrijedio je član 95 tačka 5 Ustava Crne Gore jer nije pozvao na razgovore o mandataru za sastav Vlade, sve predstavnike političkih partija zastupljenih u Skupštini Crne Gore“, piše u Predlogu. Poziv nisu dobile partije: Demos, Ujedinjena Crna Gora, Prava Crna Gora, Radnička partija i Savez građana CIVIS, a što je „predsjednik bio dužan da učini“, navodi se.
U pomenutom dokumentu stoji da „Đukanović nije pozvao na razgovor ni Miodraga Lekića koji je dogovorom parlamentarne većine dobio podršku 41 poslanika da bude mandatar za sastav nove Vlade Crne Gore, a koji je predsednik partije Demos i njen predstavnik, što je „jasna povreda najvišeg pravnog akta“.
Parlamentarna većina u Skupštini Crne Gore ovim Predlogom za pokretanje postupka tvrdi da je sasvim neustavno Đukanovićevo pozivanje na potpise poslanika kao „uslov za predlog mandatara“ jer takva obaveza po Ustavu ne postoji.
Iz javne podrške svih činilaca parlamentarne većine od 41 poslanika, Đukanović se mogao nedvosmisleno uveriti da Miodrag Lekić ima nespornu podršku da bude mandatar za sastav Vlade, tvrdi se u ovom dokumentu. Prema tome, to je bila opštepoznata stvar „koja se u pravu dodatno ne dokazuje“.
Predsednik Crne Gore je obavezan da po Ustavu predloži mandatara, stoji u poslaničkom Predlogu Ustavnom sudu Crne Gore, a naročito je važno da konkretnoj osobi poveri mandat kada postoji gore navedena podrška kandidatu, „što on nije učinio, već neustavno odbio da ga predloži“.
Imao je predsednik Đukanović javan i očigledan uvid u saglasnost svih partija parlamentarne većine oko tog pitanja, kažu. o tome ga je 19. septembra 2022. godine, dakle „prije isteka vremena od 30 dana nakon izglasavanja nepovjerenja vladi Dritana Abazovića, u ime svih stranaka parlamentarne većine i 41 poslanika, dopisom obavijestio predsjednik Nove srpske demokratije, Andrija Mandić“.
„Posebno ukazujemo da je rok od 30 dana da predsjednik dodijeli mandat definisan samo nakon konstituisanja Skupštine, ali ne i nakon što Vlada izgubi povjerenje. Ta činjenica je na kraju, iako to nije ustavna obaveza potvrđena i potpisima 41 poslanika, koji su, takođe dostavljeni predsjedniku Crne Gore 20. decembra 2022. godine“, naglasila je skupštinska većina crnogorskih poslanika u Predlogu za pokretanje postupka za utvrđivanje da li je predsednik Crne Gore povredio Ustav.
Ustavni sud je, podseća RTCG, trenutno u blokadi.
