Britanski istoričar, italijanski arheolog i američka vaspitačica nikada se nisu lično sreli, ali dele istaknutu pandemijsku vezu.
Mučene sablasno sličnim simptomima, tri žene su zaslužne za opisivanje, imenovanje i pomoć da se dugotrajni Kovid dovede u svest javnosti početkom 2020.
Rejčel Poup, iz Liverpula, oglasila se na Tviteru krajem marta 2020. kako bi opisala svoje užasne simptome, tada neimenovane, nakon infekcije korona virusom. Elisa Perego u Italiji je prvi put upotrebila termin „dugotrajni kovid“, u majskom tvitu te godine. Ejmi Votson iz Portlanda, u Oregonu, dobila je inspiraciju za imenovanje svoje grupe za podršku na Fejsbuku od kape za kamiondžije koju je nosila, a „dugovozač“ je ubrzo postao deo leksikona pandemije.
Skoro tri godine nakon pandemije, naučnici još uvek pokušavaju da otkriju zašto neki ljudi dugo dobijaju Kovid i zašto mali deo — uključujući tri žene — ima trajne simptome.
Milioni ljudi širom sveta dugo su imali Kovid, prijavljujući različite simptome uključujući umor, probleme sa plućima, maglu mozga i druge neurološke simptome. Dokazi sugerišu da se većina njih znatno oporavila u roku od godinu dana, ali nedavni podaci pokazuju da je to doprinelo više od 3.500 smrtnih slučajeva u SAD.
Mnoga istraživanja i anegdotski dokazi sugerišu da je veća verovatnoća da će žene razviti dugoročni Kovid-19 od muškaraca.
Mogu postojati biološki razlozi.
Imuni sistem žena generalno izaziva jače reakcije na viruse, bakterije, parazite i druge klice, primetila je Sabra Klajn, profesor Džons Hopkins koji proučava imunitet.
Žene su takođe mnogo češće nego muškarci da imaju autoimune bolesti, gde telo greškom napada sopstvene zdrave ćelije. Neki naučnici veruju da bi dugi Kovid mogao da bude rezultat autoimunog odgovora izazvanog virusom.
Ženska tela takođe imaju tendenciju da imaju više masnog tkiva, a nova istraživanja sugerišu da se koronavirus može sakriti u masti nakon infekcije. Naučnici takođe proučavaju da li fluktuirajući nivoi hormona kod žena mogu povećati rizik.
Drugi mogući faktor: Žene češće od muškaraca traže zdravstvenu zaštitu i često su više prilagođene promenama u svom telu, primetio je Klajn.
„Mislim da to ne treba da ignorišemo“, rekla je ona. Biologija i ponašanje su verovatno u igri, rekao je Klajn.
Stoga možda i nije slučajnost da su tri žene pomogle da se prvi put osvetli dugi Kovid.
Pope (46) je počela da beleži šta je doživela u martu 2020: simptome nalik gripu, zatim su joj zahvaćena pluća, srce i zglobovi. Posle mesec dana počela je da ima „u redu“ dane, ali simptomi su i dalje postojali.
Ona i neke slične bolesne kolege povezale su se sa Peregom na Tviteru. „Počeli smo da se okupljamo jer je to bukvalno bilo jedino mesto gde smo to mogli da uradimo“, rekao je Pope. „U 2020. godini bismo se šalili da ćemo se okupiti za Božić i imati žurku“, rekao je Papa. „Onda se očigledno nastavilo, i mislim da smo prestali da se šalimo.“
Votson je tog aprila pokrenula svoju virtuelnu grupu za prevoz na duge staze. Ostali su ubrzo saznali za taj nadimak i prihvatili ga.
Nekoliko studija sugeriše da bi sveprisutni Epstein-Barr virus mogao igrati ulogu u nekim slučajevima dugog Kovid-a.
Upala izazvana infekcijom koronavirusom može aktivirati viruse herpesa, koji ostaju u telu nakon što izazovu akutnu infekciju, rekao je dr Timoti Henrih, stručnjak za viruse sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku.
Epstein-Barr virus je među najčešćim od ovih herpes virusa: procenjuje se da je 90% američke populacije zaraženo njime. Virus može izazvati mononukleozu ili simptome koji se mogu odbaciti kao prehlada.
Henrih je među istraživačima koji su pronašli imunološke markere koji signaliziraju Epstein-Barovu reaktivaciju u krvi dugotrajnih pacijenata sa Kovid-om, posebno onih sa umorom.
Nemaju svi dugi pacijenti sa Kovid-om ove markere. Ali moguće je da Epstein-Barr izaziva simptome kod onih koji to čine, iako naučnici kažu da je potrebno više studija.
Neki naučnici takođe veruju da Epstein-Barr izaziva sindrom hroničnog umora, stanje koje ima mnogo sličnosti sa dugotrajnim Kovid-om, ali to takođe nije dokazano.
Gojaznost je faktor rizika za teške infekcije Kovid-19 i naučnici pokušavaju da shvate zašto.
Istraživači sa Univerziteta Stanford su među onima koji su pronašli dokaze da koronavirus može da zarazi masne ćelije. U nedavnoj studiji, pronašli su virus i znake upale u masnom tkivu uzete od ljudi koji su umrli od Kovid-a.
Laboratorijski testovi su pokazali da se virus može razmnožavati u masnom tkivu. To povećava mogućnost da bi masno tkivo moglo poslužiti kao „rezervoar“, potencijalno podstaknuti dugo Kovid.
Da li bi uklanjanje masnog tkiva moglo da leči ili spreči neke slučajeve dugog Kovid-a? To je zapanjujuće pitanje, ali istraživanje je preliminarno, rekla je dr Ketrin Bliš, profesorka zaraznih bolesti sa Stanforda i viši autor studije.
Naučnici sa Jugozapadnog medicinskog centra Univerziteta u Teksasu proučavaju leptin, hormon koji proizvode masne ćelije, a koji može uticati na imuni odgovor tela i podsticati upalu.
Oni planiraju da prouče da li injekcije proizvedenog antitela mogu da smanje nivo leptina – a zauzvrat zapaljenje izazvano koronavirusnim infekcijama ili dugotrajnim Kovid-om.
„Imamo dobru naučnu osnovu zajedno sa nekim preliminarnim podacima da bismo tvrdili da smo možda na dobrom putu“, rekao je dr Filip Šerer.
Procenjuje se da će oko 30 odsto ljudi zaraženih korona virusom dugo razviti Kovid, na osnovu podataka iz ranijih perioda pandemije.
Većina ljudi koji imaju dugotrajne, ponavljajuće ili nove simptome nakon infekcije oporavit će se nakon otprilike tri mjeseca. Među onima sa simptomima nakon tri meseca, oko 15% će nastaviti da ima simptome još najmanje devet meseci, prema nedavnoj studiji u časopisu Američkog medicinskog udruženja.
Pronaći ko je u opasnosti od simptoma dugih godina „je tako komplikovano pitanje“, rekao je dr Lorens Purpura, stručnjak za zarazne bolesti sa Univerziteta Kolumbija.
Čini se da su oni sa teškim infekcijama više izloženi riziku od dugotrajnog Kovid-a, iako može uticati i na ljude sa blagim infekcijama. Oni čije infekcije uzrokuju ozbiljna oštećenja pluća, uključujući ožiljke, mogu da dožive nedostatak daha, kašalj ili umor duže od godinu dana. A manja grupa pacijenata sa blagim početnim infekcijama Kovid-19 može razviti neurološke simptome duže od godinu dana, uključujući hronični umor i maglu u mozgu, rekao je Purpura.
„Većina pacijenata će se na kraju oporaviti“, rekao je on. „Važno je da ljudi to znaju.
To je mala uteha za tri žene koje su pomogle svetu da prepozna dugi Kovid.
Perego, 44, dobio je srčane, plućne i neurološke probleme i ostao je ozbiljno bolestan.
Ona zna da su naučnici naučili mnogo za kratko vreme, ali kaže da „postoji jaz“ između dugog istraživanja Kovid-a i medicinske nege.
„Moramo da prevedemo naučno znanje u bolji tretman i politiku“, rekla je ona.
Votsonova, koja se približava 50. godini, kaže da se „nikada nije oporavila“. Imala je teške migrene, plus probleme sa varenjem, nervima i stopalima. Nedavno je dobila tešku anemiju.
Ona želi da medicinska zajednica ima organizovaniji pristup lečenju dugotrajnog Kovid-a. Doktori kažu da nepoznavanje osnovnog uzroka ili uzroka to otežava.
„Samo želim svoj život nazad“, rekao je Votson, „i ne izgleda kao da je to sve moguće.“
