Nacionalni indeks potrošačkih cena (CPI), koji isključuje nestabilnu svežu hranu, ali uključuje troškove energije, skočio je u novembru za 3,7% u odnosu na pre godinu dana, u skladu sa tržišnim prognozama i porastao u odnosu na 3,6% u prethodnom mesecu. Bio je to najveći porast od decembra 1981.
Podaci su pokazali da su, osim računa za komunalije, porasle cene i za široku lepezu robe – od pržene piletine, preko pametnih telefona, do klima uređaja.
Prema istraživačkoj firmi Teikoku Data Bank, kompanije planiraju da povećaju cene za više od 7.000 prehrambenih proizvoda u prva četiri meseca 2023. To je više nego duplo više nego u istom periodu ove godine.
„Verovatno ćemo sledeće godine videti nalet povećanja cena koje bi moglo biti intenzivnije nego ove godine“, upozorila je istraživačka firma, pošto se kompanije suočavaju sa rastućim troškovima rada i distribucije.
U utorak je Banka Japana (BOJ), centralna banka zemlje, iznenadila tržišta promenom politike, signalizirajući da bi mogla da počne da se udaljava od godina ultra labavih politika usmerenih na podsticanje plata i cena.
BOJ je saopštio da će olabaviti stroga ograničenja koja je nametnula na prinose obveznica, što bi moglo značiti buduća povećanja kamatnih stopa. Guverner banke, Haruhiko Kuroda, izjavio je da BOJ nema nameru da poništi stimulanse, jer je inflacija predviđena da uspori ispod 2% sledeće godine.
Japanska ekonomija neočekivano je pala za 0,8% na godišnjem nivou u trećem kvartalu 2022. godine zbog zabrinutosti zbog globalne recesije i viših troškova uvoza koji opterećuju potrošače i preduzeća.
