Tražimo da međunarodna misija obavi svoju misiju, a ono što pojedini ministri spoljnih poslova i ambasadori, prvenstveno Nemačke, pričaju ovih dana su besmislice i gluposti. Kažu, podseća naš sagovornik, da naše snage bezbednosti ne mogu da se vrate na Kosmet.
To je, prema njegovom mišljenju, nešto što bi trebalo da se uradi u saglasnosti sa komandantom Kfora, a ne sa bilo kojim ministrom spoljnih poslova.
Odalović tvrdi da je Rezolucija 1244 živa sve dok se u SB UN ne donese drugačiju odluku što, kako ocenjuje, ne odgovara onim centrima koji su najodgovorniji za stanje na prostoru Kosova i Metohije.
On naglašava da je 2008. u prisustvu tih istih mirovnjaka, teritorija pod međunarodnom upravom samoproglašena za državu. NJihove nečasne namere, dodaje Odalović, su samo kontinuirano potvrđivane. To što sada imaju više od tri hiljade vojnika nam ništa ne govori, jer oni ne preduzimaju mere da spreče nemile scene. Oni su dozvolili da specijalne jedinice ROSU uđu, da se rasporede i naprave baze i da su sada one te koje suštinski odlučuju o zatvaranju administrativnih prelaza, koji kontrolišu, hapse i prete Srbima.
Ovo su, prema njegovim rečima, dani puni tenzija i na ivici smo ozbiljne eskalacije. Zbog toga on rešenje situacije vidi u sledećem scenariju – Kfor bi trebalo da preuzme kontrolu i da pruži punu garanciju bezbednosti, a istovremeno da se počne formiranje Zajednice srpskih opština, da se Srbi pozovu da se vrate u kosovske institucije i da se uklone barikade zbog slobodnog protoka ljudi i robe.
S druge strane, naš sagovornik ne daje mnogo vremena međunarodnoj zajednici da reši ovaj problem, jer je, kako kaže, situacija eskalirala, svedoci smo tenzija koje vreme ne može da izleči već samo može da ga usložni.
