Krvni pritisak je pokazatelj koliki pritisak stvara protok krvi kroz arterije u organizmu. Ako je previsok, može da ošteti kardiovaskularni sistem. Hipertenzija (hronično povišen arterijski krvni pritisak) takođe može da poveća rizik od razvoja određenih komplikacija, kao što su srčani ili moždani udar.
Hipertenzija može da bude primarna i sekundarna. Većina obolelih od arterijske hipertenzije ima primarnu (esencijalnu) hipertenziju. To znači da nema poznatog specifičnog uzročnika za hipertenziju, i verovatno je posledica uzajamnog dejstva nekoliko faktora, uključujući genetiku, starost, način života i način ishrane.
Oko pet do 10 odsto pacijenata sa visokim krvnim pritiskom ima sekundarnu hipertenziju. Ona se može pripisati specifičnom uzroku, kao što je hipotiroidizam.
Postoji nekoliko faktora koji se dovode u vezu sa razvojem arterijske hipertenzije.
Prekomerna telesna masa ili gojaznost može da izazove visok krvni pritisak, a takođe može da pogorša postojeću hipertenziju. To je zato što višak masnog tkiva izaziva promene u ljudskom organizmu.
Višak kilograma može da promeni način na koji organizam koristi insulin. Ovo može da dovede do razvoja insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2 – još jednog faktora rizika za nastanak arterijske hipertenzije. Ako imate prekomernu telesnu masu ili gojaznost, gubitak od dva do tri odsto telesne mase može da smanji rizik od razvoja srčanih bolesti i hipertenzije.
Nedostatak fizičke aktivnosti može negativno da utiče na mentalno zdravlje i da dovede do poremećaja kao što su anksioznost i depresija, a ova stanja mogu da dovedu do nastanka prekomerne telesne mase.
Vežbanje može da vam pomogne da održite adekvatnu telesnu masu ili da smršate ako je to potrebno. To može pozitivno da utiče na vaš krvni pritisak i da vam da više energije i osećaj blagostanja.
Studija iz 2019. godine pokazala je da umereno smanjenje unosa natrijuma može da smanji krvni pritisak. Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) predlaže ograničenje unosa soli od 2.300 mg dnevno, ili oko jedne kašičice, za osobe starije od 14 godina. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) predlaže još nižu granicu – od 2.000 mg natrijuma dnevno.
Teška konzumacija (zloupotreba) alkohola može da šteti opštem zdravlju, uključujući i zdravlje kardiovaskularnog sistema. Ovakvo ponašanje može dda doprinese nastanku ili pogoršanju hipertenzije.
Takođe može da poveća rizik od razvoja dijabetesa i nekoliko vrsta maligniteta. Američko udruženje za srce (AHA) preporučuje ograničavanje konzumiranja alkohola na dva pića dnevno za muškarce i jedno za žene.
Ali, čak i umerena konzumacija alkohola ima svoje loše strane. Studija iz 2019. godine sprovedena na više od 17.000 ljudi ukazuje na to da umerena konzumacija alkohola (sedam do 13 pića nedeljno) može značajno da poveća rizik od razvoja hipertenzije.
Studija iz 2020. godine takođe je otkrila jaku vezu između umerene konzumacije alkohola i visokog krvnog pritiska kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2.
Prema AHA, kofein nije krivac za povišen krvni pritisak osim ako ga ne unosite previše. AHA takođe priznaje postojanje moguće veze između ispijanja kafe i nižeg rizika od razvoja hroničnih bolesti, kao što su maligne bolesti i bolesti srca.
Konzumacija tri do četiri šoljice kafe dnevno je bezbedno za većinu pacijenata sa visokim krvnim pritiskom, podaci su iz pregleda studija iz 2017. godine i studije iz 2021. godine.
Ipak, konzumacija kofeina preko ove granice može da dovede do anksioznosti i lupanja srca. FDA predlaže dnevnu granicu od 400 mg kofeina za zdrave odrasle osobe.
Pušenje može dovesti do brojnih poremećaja, uključujući srčani udar, moždani udar, bolesti pluća i nekoliko karcinoma. Međutim, veza između hipertenzije i pušenja još nije sasvim jasna.
Ipak, pušenje dovodi do privremenih skokova krvnog pritiska. Takođe doprinosi nastanku ateroskleroze, odnosno otvrdnjavanju arterija. Stvrdnute arterije izazivaju povećanje krvnog pritiska. Ako pušite, AHA preporučuje da prestanete što je pre moguće, prenose Vijesti.me.
Lekovi koji mogu da povećaju vaš krvni pritisak su:
• steroidi
• nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)
• dekongestivi
• antipsihotici
• kontraceptivi
Ako imate visok krvni pritisak, najbolje je da o svim ljekovima koje uzimate razgovarate sa zdravstvenim radnikom.
Prema podacima iz referentnih naučnih istraživanja, većini osoba starijih od 18 godina potrebno je najmanje sedam sati sna tokom noći za optimalno zdravlje. Manjak sna može da utiče na vaše zdravlje, posebno ako imate visok krvni pritisak.
Kada spavate, vaš krvni pritisak opada i vaše tijelo odmara. Ako imate nesanicu ili druge probleme sa spavanjem, vaše telo je lišeno ovih pozitivnih efekata sna.
Rizik od visokog krvnog pritiska povećava sa godinama jer se vaskularni sistem ljudskog organizma, ili mreža krvnih sudova, menja kako starite.
Arterije mogu da postanu čvršće, što dovodi do povećanja krvnog pritiska. To važi čak i za ljude sa zdravim životnim navikama.
Ako vaši roditelji imaju hipertenziju, veća je verovatnoća da ćete je i vi razviti. Genetski faktori se mogu identifikovati kod 30 do 60 odsto osoba koje imaju neadakvatno kontrolisan krvni pritisak.
Neke genetske varijante mogu da dovedu do sindroma koji karakteriše visok krvni pritisak, uključujući:
– hiperaldosteronizam
– Gordonov sindrom
– Lidlov sindrom
Ipak, još nije poznato koliko porodična istorija bolesti povećava rizik. Potrebno je više istraživanja na ovu temu.
– redovno se bavite fizičkom aktivnošću
– ostavite cigarete
– ograničite unos alkohola
– održavajte adekvatnu telesnu masu.
– Jedite uravnoteženu ishranu sa malo natrijuma
– redukujte stres, koliko god je to moguće
Krvni pritisak se meri pomoću manžetne za krvni pritisak i zapisuje se u vidu razlomka, na primer: 120/80 mmHg (milimetara živinog stuba). Krvni pritisak se obično meri na nadlaktici preko brahijalne arterije.
Prvi i najviši broj se naziva sistolni pritisak. To je pritisak koji srce stvara kada izbacuje krv i kao što je već rečeno, predstavlja pritisak krvi na zidove arterija. Drugi, manji broj naziva se dijastolni pritisak. To je pritisak u arterijama koji se javlja dok se srce puni i odmara između otkucaja.
– normalni krvni pritisak: sistolni <120 i dijastolni <80
– povišen krvni pritisak: sistolni 120-129 i dijastolni <80
– prva faza hipertenzije (blaži oblik): sistolni 130-139 ili dijastolni 80-89
– druga faza hipertenzije (teži oblik): sistolni >139 ili dijastolni >89.
– glavobolja
– vrtoglavica
– zamućen vid
– mučnina i povraćanje
– bol u grudima
– kratak dah
– slabost
Smanjivanjem unosa natrijuma, smanjiće se i vaš krvni pritisak. Brza i prerađena hrana sadrži visoke količine natrijuma. Mnogi lekovi bez recepta takođe sadrže velike količine natrijuma.
Vaš prvi korak može da bude da obraćate malo više pažnje na namirnice koje kupujete, da obavezno pročitate energetsku vrijednost i na taj način smanjite unos soli.
Takođe, prilikom kuvanja i spremanja svakodnevnih obroka koristite minimalnu količinu soli.
