Svake godine Novi Zeland uvozi oko 2 miliona tona palminog jezgra (PKE), nusproizvoda prerade palminog ulja u Indoneziji i Maleziji, za ishranu muznih krava, po ceni od 800 miliona novozelandskih dolara.
Ali naše istraživanje pokazuje da PKE sadrži koncentracije nekih elemenata koji mogu biti štetni za krave.
Analizirali smo hemijski sastav nekoliko serija PKE-a uvezenih na Novi Zeland tokom dve godine. Otkrili smo da sadrži koncentracije gvožđa, magnezijuma i fosfora koje premašuju bezbedne nivoe za zdravlje mlečnih goveda. Neke serije su sadržale koncentracije aluminijuma, bakra, sumpora i kalijuma unutar 90% svojih bezbednih granica.
Ovi elementi mogu imati i pozitivne i negativne efekte na zdravlje krava i zemljišta. Ali nema nadzora i naše istraživanje pokazuje da je hemijski sastav različitih serija uvezenih na Novi Zeland veoma varijabilan.
Bakar u PKE može biti od pomoći u lečenju široko rasprostranjenih nedostataka ovog elementa u poljoprivrednim sistemima Novog Zelanda. Slično, magnezijum u PKE može nadoknaditi potrebu za dopunom ovog elementa za mlečne krave u laktaciji.
PKE može biti izvor đubrenja hranljivih materija u zemljište. Sadrži visoku koncentraciju fosfora, koji će poboljšati rast pašnjaka kada se deponuje na tlu u životinjskom stajnjaku.
Međutim, koncentracije gvožđa, aluminijuma, kalijuma i sumpora u PKE mogu izazvati neravnotežu hranljivih materija kod mlečnih krava. Stvarni efekti na farme mleka, zemljište i mleko su još uvek nepoznati. Drugi dokazi sugerišu da ovi hemijski elementi, kada ih pojedu krave, mogu završiti u mleku.
Trenutno, ekološki propisi zahtevaju od farmera da kvantifikuju svaki unos za svoje farme kako bi ispunili budžete hranljivih materija kako bi ostali u okviru standarda kvaliteta slatke vode. Kada se sastav PKE menja partiju po seriju, postaje veoma teško kvantifikovati inpute farme i ispuniti budžete hranljivih materija na farmi.
Fonterra i Sinlait, dve najveće mlečne kompanije na Novom Zelandu, aktivno obeshrabruju upotrebu PKE jer može da promeni sastav mleka, dajući mu veći sadržaj masti.
Međutim, ostaje u širokoj upotrebi zbog nedostatka hrane. Potencijalno, upotreba PKE bi mogla da se nadoknadi ponovnim korišćenjem nekih od više od 2 miliona tona hrane i otpada od prerade hrane koje Novi Zeland proizvodi godišnje.
Čak i ako se pokazalo da je PKE koristan za poljoprivredu Novog Zelanda, i dalje postoji etičko pitanje da li Novi Zeland treba da podržava industriju sa neodrživim obrascima proizvodnje.
Proizvodnja palminog ulja povezana je sa krčenjem šuma u tropskim kišnim šumama u Indoneziji, jer je potrebno sve više zemlje za proizvodnju ove sve češće robe koja se koristi u svakodnevnoj hrani i proizvodima za ličnu negu.
Čak i kada je PKE sertifikovan od strane Okruglog stola o održivom palminom ulju — programa sertifikacije za uzgajivače, dobavljače i korisnike palminog ulja — istraživanje je pokazalo da se ovo palmino ulje ne razlikuje od bilo kojeg drugog u smislu društvenih, ekoloških i ekonomskih rezultata za ljude i Životna sredina.
Tokom 2015. i 2019. godine, Indonezija je privukla pažnju medija zbog šumskih požara kako bi se očistilo zemljište za proizvodnju palminog ulja, što je rezultiralo zagađenjem vazduha u susednim zemljama.
Revizija indonežanske vlade 2018. godine pokazala je da 81% plantaža palminog ulja krši ekološke propise. Kršenja su uključivala nedobijanje dozvola, nepoštovanje standarda održivosti i zadiranje u okolne zaštićene šume.
Podrška Novog Zelanda ovoj industriji je kontroverzna, posebno kada postoje potencijalne alternative.
Novi Zeland uvozi više PKE nego Evropska unija. Postoje moguće alternative napravljene na Novom Zelandu koje trenutno završavaju na deponiji, uključujući biootpad iz sektora hrane i pića. Ovaj otpad uključuje ostatke proizvoda iz prerade krompira, vinarstva, pivarstva i drugih prehrambenih industrija.
Uvozom PKE, Novi Zeland se odriče mogućnosti da koristi ove lokalno proizvedene otpadne materijale kao stočnu hranu i da izbegne emisije gasova staklene bašte koje nastaju kada se šalju na deponiju.
Ovde postoji prilika da se otpad od hrane i hranljive materije koje on sadrži prenameni za primarni sektor Novog Zelanda. Ovo je predmet tekućih istraživanja na Univerzitetu u Kenterberiju, Univerzitetu Linkoln, Manaaki Vhenua Landcare Research i ESR.
